Miloša sam upoznala preko drugarice, kada sam imala 17 godina. Zaista, na prvi pogled, verujem da nije tip mnogih devojaka, ali mene je osvojilo to “nešto”. Jednostavno je zračio. Kao pet godina stariji od mene, nije bio toliko iskusniji, ali je definitivno bio dovoljno zreo.
U početku smo se samo družili. Smatrao je da sam previše mlada da bi se upuštala u ozbiljnu vezu. Meni to nije smetalo, na kraju je naše vreme ipak došlo, i 3 godine kasnije smo počeli da se zabavljamo. Od prvog dana smoznali da je “to to”, prosto smo se našli.
Njegov brat Vlada (dve godine mlađi od Miloša) je bio povučen i miran tip. Za nekoliko godina Miloševe i moje veze, ne sećam se da smo progovorili više od četiri rečenice. Bio je uljudan i to je bilo celo moje mišljenje o njemu.
Prošlo je nekoliko godina i Miloš i ja smo se verili. Nisam ni znala da Vlada imao dugu vezu, slučajno sam saznala jedno popodne kada sam došla kod Miloša. Dogovorili smo se da se nađemo kod njega nakon njegovog posla, ali sam ja stigla ranije. Vlada mi je otvorio vrata sav snužden.
Mislim da je to zapravo bio prvi put da smo zaista razgovarali. Rekao mi je da mu je mnogo teško ali da više ne može da bude sa njom, da su došli do samog kraja. Da više nema nikakvih emocija između njih.
Tad me je pogledao i u sekundi sam se zaledila. Osetila sam kako mi leptirići urnišu stomaki nije mi bilo jasno šta se događa. Vlada me je samo privukao sebi i strasno poljubio.
Čuli smo da se vrata otključavaju i brzo smo se udaljili. Miloš je ušao, kao i uvek srećan što me vidi. Po prvi put mi je bilo neprijatno da ga poljubim. Ne zbog onoga što se desilo par sekundi pre njegovog ulaska, već zbog toga što sam znala da se neće završiti na tome.
Par dana kasnije, Vlada me je pozvao da dođem kako bi popričali o onome što se desilo. Miloš je tek otišao na posao i znali smo da se neće vratiti bar još narednih devet sati. Sada kada razmislim, samo sam uveravala sebe da se ništa neće desiti, da zaista idem samo da razjasnimo situaciju. Međutim, čim sam ga ugledala, mozak kao da je ispario. Još na vratima smo počeli da se ljubimo.
Nisam mogla da objasnim šta mi se događa, a i on je bio podjednako zbunjen. Viđali smo se krišom, kod mene, kod njega. Keks je bio fantastičan, nismo mogli da se zasitimo jedno drugog. A svadba se približavala, mesec po mesec je prolazio i više nismo imali kud. Poslednji put je bio najbolji i najteži.
Znam da će me mnogi osuđivati, i da neće razumeti jer nisu u mojoj koži, ali ja Miloša zaista volim. To što sam imala sa njegovim bratom ostaće daleko u prošlosti, kao jedan slatki, mali greh. Ni Vlada, ni ja nikada više nećemo spomenuti šta je bilo. To će ostati naša mala tajna.
Idem, mladoženja me čeka…
Izvor: informativno.info