Da smo ponovo u devedesetima, samo što nema rata, smatra profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać.
– Ako pogledate Bosnu i Hercegovinu vidite da je tamo permanentna kriza koju je Dodik upravo produbio s velikom arogancijom, koja je inače karakteristična za njega. On opet postavlja pitanje može li Bosna I Hercegovina opstati kao cjelina. Otvorena je kriza u Crnoj Gori. Vjetrovi rata ponovo duvaju u regionu. U ovom trenutku to se dešava u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali to bi se s velikom lakoćom moglo proširiti i drugdje, kaže Korać za RSE.
On navodi da je posljednjih osam godina u Srbiji prestala bilo kakva rasprava o devedesetim.
– Ne da nisu izvučene nikave pouke iz katastofalnih civilizacijskih poraza koje je Srbija doživjela, već je normalizovano ratno stanje, zločini i zločinci. U ovom trenutku u Srbiji su na vlasti mnogi od onih koji su bili aktivni devedesetih. Oni su zaslužni građani ove zemlje. Aleksandar Vučić, koji je u ratno vrijeme bio Šešeljev pomoćnik, a jedno vrijeme i ministar informisanja zapamćen po anticivilizacijskom zakonu o medijima, danas ide u Berlin i Brisel i neprekidno priča o evropskim integracijama, kaže Korać i dodaje:
– Ja za to nemam drugo objašnjenje nego da u Evropi vlada užasno licemjerje jer se svi prave da je to što on govori prava slika stanja. Vučić daje otvorenu podršku Dodiku koji ultimativno traži da se strane sudije izbace iz Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, iako je takav sastav tog suda definisan Dejtonskim sporazumom. Dodik je ovih dana bio u Beogradu i viđen je, kako su mediji javili, u prijateljskoj šetnji s Vučićem. Vučić šalje poruke da je Dodik najbolji prijatelj Srbije, a istovremeneo dvojica opozicionih lidera iz Crne Gore, koji su nepravosnažno osuđeni na dugogodišnje robije zbog učešća u pokušaju puča u Crnoj Gori, avionom vlade Srbije dolaze u Beograd na konsultacije. Oni su rado viđeni gosti i režimski mediji im nepekidno posvećuju maksimalnu pažnju. Srbija vodi strahovitu medijsku propagandu protiv rukovodstva Crne Gore. To su patološke laži koje se koriste samo u ratu. To je čista ratna propagnda.
Dpdsjr da se šire laži da Đukanović moli vojsku da interveniše protiv učesnika protesta, opet se pojavljuje famozna priča da dolaze albanski vojnici i oficiri valjda da pomognu da se uguše srpske demonstracije.
– To je zastrašujuća propaganda. Sipa se takav otrov po Milu Đukanoviću i crnogroskoj vlasti da je to teško čak i pratiti. Crna Gora je izložena apsolutnom pritisku Srbije na koji Evropa uopšte ne reaguje Srbija se u ovom trenutku najdirektnije miješa u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine i Crne Gore. To je ista politička matrica koja je bila dominantna devedesetih, navodi Korać.
On postavlja pitanje i koliko je Rusija u sve to upletena?
– Kao što znamo, ona najdirektnije podržava Dodika. Dodik je više puta išao u Moskvu na razgovor s Putinom nego devet desetina evropskih premijera i predsednika država. Da li je ovo što se sada dešava sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom direktno pod uticajem Rusije? Srbija stalno govori o nekom fantastičnom naoružanju koje dobila i koje će dobiti od Rusije. Za šta se to sprema Srbija?, pita Korać.
Dodaje da je Đukanović u pravu kada kaže “Oni ruše našu nezavisnost”.
– To je sasvim tačno. Kad Dodik govori da hoće da se otcjepi, on uvijek kaže da hoće i da se pripoji Srbiji. Ako ne reaguje na prvi dio rečenice, Srbija bi morala reagovati na drugi dio i reći: “Mi poštujemo postojeće granice na Balkanu”. Međutim, politička elita, vodeći intelektualci i ljudi koji dominiraju javnim mnjenjem nikada nisu rekli – ne, kaže Korać i dodaje:
– Uzgred budi rečeno Srbija istorijski nikad nije prešla Drinu. Patrijarh Irinej je prilikom posete Banjaluci rekao da je u posjeti najzapadnijem srpskom gradu. Rekao i da čestita najnoviju srpsku državu, iako je Republika Srpska entitet u državi Bosni i Hercegovini. Znači, ne krije se želja za teritorijalnom ekspanzijom. Tako su počeli ratovi devedestih godina.
Navodi i da je autoritarni ekstremtni nacionalizam danas u Srbiji potpuno očigledan.
– Kao neko ko je proživio devedesete i bio politički aktivan moram da kažem da vidim iste parole, iste ideje koje sam vidio i devedesetih. Često Vučića porede sa Erdoganom i mađarskim premijerom Orbanom. To su dobre analogije. Ali ima jedna ogromna razlika. Ni Erdogan, ni mađarski premijer nisu vodili ratove i učestvovali u njima. Vučić je kao mlad čovek učestovao u ratu, on je s oružjem bio u Sarajevu, na Palama. On je okusio rat, navodi Korać.
Profesor smatra da bi otcjepljenje RS sasvim sigurno značilo novi rat.
– Ozbiljna najava otcepljenja će apsolutno izazvati rat. Svako ko to negira nije ništa naučio iz onog što se dešavalo devedesetih godina. Dodik, naravno, igra političke igre. On je znao i da se povuče. On u suštini testira koliko daleko može da ide. Po mišljenju mnogih on to radi prije svega radi opstanka na vlasti. Ali ja bih ipak bio malo oprezniji. Dodik se obično vidi kao čovek kome je lični interes iznad svega. Njegove firme rade u Srbiji, njegov sin radi po Beogradu i drugde. Ali Dodik je ipak dio jednog političkog programa. I on ima podršku jednog dijela, ne baš malog, nacionalističke inteligencije u Srbiji. U tome je problem, kaže Korać i dodaje:
– Volio bih da mi kažete jednu izjavu Vučića da Srbija nema nikakve želje da se ujedini sa Republikom Srpskom i da je zadovoljna svojim granicama. Navedite mi takvu izjavu nekog ministra ili predsjednika neke stranke uključujući i opoziciju. Dodik jeste oportunista, on neprekidno podstiče nacionalisticke strasti da bi ostao na vlasti, ali on je i dio jednog ozbiljnog političkog programa. Srbija smatra da ima legitimno pravo na Bosnu i Hercegovinu. To je stari politički program koga se Vučić nije odrekao, niti ima snage za to. On nije čovek koji ima bilo kakve ozbiljnije političke vizije. On je samo shvatio jednu stvar – da Zapad od njega očekuje da razgovara o Kosovu. I on to radi. On je išao u Brisel, sjedio s Tačijem, rukovao se s njim. Boris Tadić je bježao od toga, nije se usudio da to uradi. Vučić u razgovoru sa zapadnim liderima stalno ponavlja – mi hoćemo u Evropsku uniju, a sve što radi u Srbiji potpuno je suprotno od toga.
Zapad previše ne interesuje kakvo je stanje u Srbiji, kakva su građanska prava i ljudske slobode. Ali na Zapadu ima ozbiljnih i pametnih ljudi koji znaju da ne može doći do cijepanja Bosne i Hercegovine bez ozbiljnog rata. I zato je Dodikova igra opasna za njega, a bogami i za Srbiju. Jer ako dođe do referenduma, najveći pritisak će biti na Vučića da obuzda Dodika. Zbog toga bi priča o referendumu mogla da se završi tako da najveći gubitnik bude Vučić. Jer Zapad neće mnogo pritiskati Dodika, već će reći Vučiću: “Ovo je tvoj pulen, urazumi ga”.