Prošlog septembra susreo sam se sa potpredsednikom za rizik u jednoj od kompanija Fortune 100 u Vašingtonu koji je prethodno imalo dugu karijeru obaveštajnog analitičara i pitala ga šta ga najviše muči. Odgovorio mi je bez oklevanja: “Visoko zarazan virus koji će početi negde u Kini i brzo se proširiti.”
Ovaj potpredsednik, čija kompanija ima kancelarije u jugoistočnoj Aziji, zatim je objasnio preventivne korake preduzete za ublažavanje potencijalne pretnje kompanije, Micah Zenko je započeo svoju analizu za Forin Polisi.
Otkako se novi koronavirus proširio, Zenko je često razmišljao o ovom prognostičkom proračunu rizika. Mnogim liderima nedostaje disciplina da rutinski skeniraju horizont za rizike, a još manje da razviju neophodne planove za vanredne situacije. Vrlo su retki lideri koji imaju sposobnost predviđanja i tačne identifikacije najveće pretnje dovoljno rane da razviju i primene ove planove.
Dovoljno je reći da je Trampova administracija bila kumulativno neuspešna, kako ozbiljno shvatati specifična i ponovljena upozorenja obaveštajne zajednice o epidemiji koronavirusa, tako i snažno slediti nacionalnu inicijativu za proporcionalnu pretnju. Samo savezna vlada ima resurse i ovlašćenja za vođenje relevantnih javnih i privatnih faktora u suzbijanju predvidljive štete koju virus može prouzrokovati. Nažalost, Trampovi zvaničnici doneli su brojne pogrešne zaključke (minimiziranje opasnosti iz Covida 19) i odluke (odbijajući brzo delovanje) koje su nepotrebno narušavale sigurnost Amerikanaca, smatra Zenko.
Ukratko, Trampova administracija dozvolila je katastrofalno strateško iznenađenje američkog naroda. Ali za razliku od prethodnih strateških iznenađenja – Perl Harbora, Iranske revolucije 1979. godine, a posebno 11. septembra – poslednji je bio posledica neviđene ravnodušnosti, čak i svesnog nemara. Dok u izveštaju komisije za 11. septembar za napade Al Kaide krivica se svaljuje na administraciju svih predsednika od Ronalda Regana do Džordža Buša, za koronavirusnu krizu je danas uglavnom odgovorna Bela kuća.
Poglavlje 8 izveštaja Komisije za 11. septembar nosi naslov „Sistem je poslao crvena upozorenja“, nastavlja Zenko. Citat dolazi od bivšeg direktora CIA-e Džordža Teneta, koji ga je opisao u leto 2001., kada su višestruki izveštaji obaveštajne zajednice ukazali na skorašnji teroristički napad iz vazduha unutar Sjedinjenih Država. Uprkos upozorenjima i snažnim pokušajima nekih zvaničnika za borbu protiv terorizma, Komisija od 11. septembra zaključila je: „Postoji vrlo malo dokaza da je zaplet bio poremećen bilo kojom vladinom akcijom. Vreme je isteklo. ”
Prošle nedelje, Vašington Post izvestio je o nizu upozorenja koja je obaveštajna zajednica predstavila Beloj kući u januaru i februaru. Ova upozorenja su imala malo uticaja na visoke zvaničnike administracije, na koje je nesumnjivo uticao stalni podsmeh protiv virusa predsednika Donalda Trampa koji je počeo 22. januara: „Imamo ga pod kontrolom. Radi se o jednoj osobi koja dolazi iz Kine i mi to imamo pod kontrolom. Sve će biti u redu. ”
Do sada smo imali tri bolno očigledna zapažanja o Trumpovom stilu rukovođenja koja objašnjavaju pogoršanje pandemije koronavirusa s kojim se Amerikanci suočavaju, ukazuje Zenko. Prvo, činjenica je da jednom kada veruje u nešto, koliko god loše zamisljeno ili netačno, stalno se drži tog utiska ili presude. Vođe su neobično ponosni i samouvereni, a mnogima je činjenica da su došli na istaknute i moćne dužnosti dokaz svoje sopstvene urođene mudrosti. Ali zaista mudri lideri neprestano traže povratne informacije i kritike, oni su aktivno otvorenih mislilaca i sposobni su da promene svoje mišljenje. Prema svemu sudeći, Trampu nedostaju ove važne osobine, piše Zenko.
Drugo, Trampovo mišljenje je zarazno, utiče na mišljenje i ponašanje gotovo svakog službenika ili savetnika koji dođe u kontakt sa originalom. Nije iznenađujuće što se predsednik okružio ljudima koji izgledaju, razmišljaju i ponašaju se isto kao i on. Ipak, njegovi netačni i ozloglašeni komentari imaju izuzetnu sposobnost da ih recikliraju nekada časni vojni, obaveštajni i poslovni vođe. A ako neko dosledno, papagajno i odgovarajućim intenzitetom ne ponovi ono što predsednik proglasi, ta osoba će dobiti otkaz ili vest da je njegovo puštanje na slobodu neminovno. Nedavno su počele da se pojavljuju vesti o predsednikovom nestrpljenju sa nezamenljivim Antonijem Faučiusom, direktorom Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti.
I treće, nastavlja Zenko, loše presude brzo kontaminiraju sve oružje savezne vlade u kreiranju politika, bez gotovo nikakvog otpora ili čak razumnog nadzora. Obično savezne agencije vode oni zvaničnici za koje Bela kuća veruje da su najbolje mesto za sprovođenje politike. Ti zvaničnici obično uživaju određeni stepen nezavisnosti, ali ne pod Trampom. Čak i istorijski nestranačka rukovodeća mesta u nacionalnoj bezbednosnoj i obaveštajnoj zajednici popunjavaju ljudi koji su ideološki usklađeni sa Belom kućom, ali nisu obdareni iskustvom ili ekspertizom potrebnom za racionalno rešavanje problema koje postavljaju karijeri, nepolitički zaposleni.
Dakle, prvobitno pogrešna pretpostavka ili izjava Trampa preliva se u svakodnevno sprovođenje politike, smatra Zenko.
Gore navedeni izveštaj Vašington Posta takođe je sadržao zapanjujuću izjavu anonimnog američkog zvaničnika: „Donald Tramp to možda nije očekivao, ali mnogi drugi ljudi u vladi to očekuju. Jednostavno nisu mogli da ga nateraju da uradi bilo šta. Svetlo sistema treptalo je crveno. ” Ova rečenica jasno upućuje na gore navedeni nalaz Komisije 11. septembra, piše Zenko.
S obzirom na to da je Tramp odmah zaključio da koronavirus jednostavno ne može predstavljati pretnju za Sjedinjene Države, možda neće postojati ništa što bi obaveštajne zajednice, medicinskih stručnjaka sa svojim epidemiološkim procenama ili službenika javnog zdravlja mogle da kažu Beloj kući da bi promenila mišljenje. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer navodno je posle jednog upozorenja obaveštajne zajednice rekao: „Upozorio si me, ali nisi me uverio“. Tramp sa svoje strane veruje u sasvim suprotne stavove od oni koji su tačni.
Otuđenje i neusklađenost Bele kuće u ranim fazama epidemije koronavirusa biće jedna od najskupljih odluka u istoriji modernog predsedavanja. Zvaničnici su dobili rani napredak upozorenja i predloga ključnih odluka dovoljno rano da bi bolje pripremili zemlju. Ali način na koji su odbacili ta predviđanja i dragoceno vreme nikada se ne sme zaboraviti, niti razlog zašto su to učinili. Tramp nije bio u pravu, pa je njegov unutrašnji krug odavno retorički promovisao svoje greške i otišao predaleko s neadekvatnom politikom, koja traje i danas. Amerikanci će tu cenu plaćati decenijama, zaključio je Zenko za Forin Polisi.
(Kurir.rs/Oslobođenje)