U autobusu se vozi žena, i priča mobilnim telefonom sa drugaricom:
– … i zamisli draga moja, tako ti ja ulazim u našu spavaću sobu, a on se tamo, na našem krevetu, zabavlja sa komšinicom. I ja na prstima, polako ušla u kuhinju, uzela… Hej, draga, moja stanica, izlazim sada, žurim, u šest uveče vraćam se s posla, pa ću ti ispričati šta je bilo dalje…
Šest sati uveče. Ista žena ulazi u autobus. U autobusu sede sva ista lice, od jutros. Svi pogledi su upereni u nju.
Odjednom, uskače zadihani muškarac u autobus, jedva dišući.. – Nisam zakasnio?
Gleda u ženu i kaže:
– Pa, šta buljiš u mene? Zovi drugaricu!