TATA, ČEKAJ ME: Vanbračni sin Šabana Šaulića smrtno bolestan

Šabanov vanbračni sin Robert je u teškoj finansijskoj situaciji, te ima zdravstvenih problema koje u javnost do sad nije iznosio.

TATA, ČEKAJ ME: Vanbračni sin Šabana Šaulića smrtno bolestan
Vanbračni sin pokojnog Šabana Šaulića je navodno na samrti.

-Nisam dobro. Tata čekaj me, rekao je Robert Šaulić (47).

Poznato je da je u teškoj finansijskoj situaciji, ali i da ima zdravstvenih problema koje u javnost do sad nije iznosio. Ni ovaj put nije rekao od čega boluje, ali je na samrti. Robert živi u Zrenjaninu, a komšije govore da nema novca ni za hranu, kamoli za odgovarajuće lijekove. Zbog njegove dobrote skupljali su novac kako bi mu pomogli da lakše živi.

Istakli su da je Robert, dok je mogao, čuvao stare i bolesne ljude, koji su mu to platili.

Roberta više ne zanima ostavinska rasprava i jedina želja mu je da bar na onom svijetu bude sa svojim ocem.

-Nikada Robert nije bio sasvim zdrav. Znamo se nas dvojica godinama, često smo radili zajedno na građevini. Vrijedan je on momak, ali ima epilepsiju. Njemu često umije da pozli dok radi teške fizičke poslove, pa ga komšije onda odvedu u bolnicu. Pričaju da mu je posljednji put kada je dobio napad bilo baš loše, jer uopšte ne pije terapiju koja mu je prepisana. Često umije da bunca i da govori nepovezane stvari. U komšiluku se priča da je baš bolestan, ali on to pokušava da sakrije. Kaže da jedva čeka da bude sa ocem na onom svijetu kad nije mogao na ovom. Majka vodi svoj život i nikoga nije briga za njega – kaže izvor, piše espreso.rs.

– Možda sam ja oduvijek bio čudan i svom ocu i svojoj majci i neka mi je loše, ja ću sam izaći na kraj sa tim. Ne treba mi ni dinar! Neću tražiti ništa od Goce, Ilde, Sanele i Mihajla, pa neka umrem. Neka njima svi ti milioni, kuće, bogatstvo, meni ne treba. Ne bih se bunio ni da mi nešto daju, ali im sam nikad ne bih tražio. Nisam obaviješten ni o ostavinskoj raspravi, odustao sam od toga – kaže Robert i dodaje:

-Kad mi otac za života nije pružio ljubav i pažnju, a ni osnovne stvari, ne treba mi sada ništa kad ga više nema. Možda je on htio, ali nije smio od svoje žene, koja mene nikako nije mogla da smisli. Nije ni meni lako, u posljednje vrijeme ne radim, nisam baš dobrog zdravlja, a i nema posla. Živim sa čovjekom koji je slijep, vodim računa o njemu i ne bih mogao nikad da ga ostavim – završava Robert.