Profesorica ekonomije Svetlana Cenić govori za naš portal o postpandemijskoj ekonomiji Bosne i Hercegovine.
Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je da pandemija ne može ekonomski uništiti BiH. Kakve su Vaše prognoze o postpandemijskoj ekonomiji naše zemlje?
– Kad slušate našu vlast na bilo kojem nivou, nama je toliko dobro da kokoši obuvene hodaju, i to u italijanskim cipelama, a nose zlatna jaja, odnosno da su šampioni regiona, sveta, svega u savladavanju kriznih situacija. A onda se osvrnete oko sebe i vidite siromaštvo, nezaposlenost i apatiju. Nedavno me jedan fini i vredan mladi čovek, koji je ostao bez posla, jer se hotel zatvorio, pitao da li znam da li nekom treba bubreg, jer bi prodao. Valja izdržavati porodicu, a ima kredit. To je naša stvarnost, a statistika, slatkorečivost i nerealnost vlasti su teška šminka preko bolesnog tkiva, koje na kraju počne da zaudara. Pogledajte samo kako su objavljivali podatke, koliko kontradiktornosti u onome što su zavodi ili agencije za statistiku objavljivali.
Recimo, za drugi kvartal prošle godine Federalni zavod iznese podatak prvo da je pad 5,6 odsto, Republika Srpska pad od 7,6 odsto, a državna Agencija za statistiku podatak o padu od 10,8 odsto. Inače, BDP je zbir entitetskih pa neka mi neko objasni ovu matematiku. Ali, to nije sve, kako bi rekli u telemarketingu, onda idu potpuno drugačiji podaci početom januara, da je u FBiH pad u tom drugom kvartalu bio, zapravo, 10,5 odsto, a onda odjednom u trećem kvartalu rast od 5,8 odsto. Kad pitate šta rade, kažu metodologija. Metodologija nam je univerzalno obrazloženje za sve nemoguće. Republika Srpska ništa bolja, jer tamo se šminka statistika godinama. Sećam se kad je bivša direktorica tri puta vraćana dok ne uštima da je rast BDP-a veći nego u FBiH.
E, na takvom friziranju oni temelje kojekakve strategije i planove. Zemlja koja je na dnu Evrope po siromaštvu, ima najveći broj strategija po glavi stanovnika, a na državnom nivou strategije heftaju – ona iz RS se zaheftava za onu iz FBiH. Mi smo, inače, jedna zaheftana država.
Uzgred, zemlje u razvoju, i kad imaju manji pad, mnogo duže se oporavljaju. Razvijene zemlje, bilo kakav pad da imaju, kraće im vreme treba da se klatno vrati u ravnotežni položaj. To što Tegeltija izjavljuje je zato što privreda opstaje ovde uprkos vlastima, pa i uprkos njemu. Setimo se i kad je bio ministar finansija Republike Srpske.
Postoje najave o ulasku njemačkog trgovačkog megakoncerna “Lidl” na tržište BiH. Hoće li “Lidlov” eventualni dolazak ugroziti domaće trgovačke lance?
– “Lidl” kad ulazi u bilo koju državu, preduslov je da su 20 objekata uknjižili u svoje vlasništvo. Ne verujem da su menjali politiku za BiH. Tako im je ekonomičnije, jer nije isto slati kamione za par prodavnica i za 20, a najam objekata neće iz vrlo očiglednih razloga.
Ne znam zašto bi ugrozili domaće trgovačke lance, osim ako ne bude trka ko će biti povoljniji i raznovsniji. Znate da je nekad sveprisutan bio “Konzum”, a sada “Bingo”, u kojima je gotovo ista ponuda, samo cene variraju. “Lidl” ima svoj asortiman, mimo ponude koja će, sigurno, biti i domaćih proizvođača. Monopol u bilo čemu je loš, pa tako i u trgovini. Na sve to, imajte na umu i veće mogućnosti za prodaju domaćih proizvoda, a nadam se da “Lidl” neće ucenjivati, kao ovi postojeći, rokovima plaćanja, pa se tako čeka više od šest meseci, negde i godinu dana na plaćanje, a ako se pobune ili tuže, automatski su skinuti sa polica. Rekoše mi da neki naši veliki trgovački lanci, kad otvaraju novi centar, uslovljaju dobavljače da prva isporuka ide gratis, kasnije ih plaćaju, ali i na to se čeka jako dugo.
Koje su, zapravo, dugoročne posljedice nenabavke vakcina, otpuštanja u pandemiji, zaduživanja?
– To što nema vakcina je težak zločin prema građanima BiH. Ne neodgovornost, već zločin. Vakcina nema, a mi živimo kao da virus zaobilazi BiH. Svugde pooštrene mere, kod nas se normalno živi, eto malo maske da se nose i kafane kraće rade. Da to mi nismo pametniji od svih na planeti ili virus stane na granici BiH? Čisto se služim logikom. Nego, okreću glave na drugu stranu, a pitanje vakcina se prebacuje kao loptica. Pimplaju se tim pitanjem kao loptom – stali ukrug i igraju dodave.
Mi smo, inače, jedna dugoročna posledica ove vlasti, mi živimo kao posledica neodgovornosti i loše uprave, plus ogromne korupcije, koju smo, nažalost, na najdrastičniji način gledali i u toku pandemije. Sve što je loše ugrađeno u ovaj sistem, još jasnije je bilo i vidljivije u uslovima pandemije. Posledice ćemo sanirati, ako bude imao ko, decenijama. Ne godinama, već decenijama, jer će u međuvremenu i svet konačno da digne ruke od nas, bacaće nam kakve mrvice ili kredite da ćutimo i ostaviti nas da tavorimo. Oni koji ne napuste ovu zemlju. Namerno govorim zemlju, jer mi države nemamo, osim na papiru.
Dug nije loš drug ako se pare potroše na nešto što će doneti veći prihod, neka poboljšanja ili veću pamet. Nažalost, naša vlast bi pare, ali ne bi reforme. Vidite da je aranžman sa MMF-om zaustavljen, jer ne bi oni reforme, one iste na koje su se obavezali na tom evropskom putu. Republika Srpska osporava nekoliko stvari, kao prenos nadležnosti, a nigde veze s tim nema.
Nigde! Registar računa fizičkih lica je peta direktiva EU, plus što već postoje registri privrednih subjekata i kredita. Zakon o elektronskoj identifikaciji i uslugama poverenja za elektronske transakcije BiH prvobitno je stupio na snagu novembra 2006., a Kancelarija za superviziju je formirana tek 2019. godine. U međuvremnu je zakon zastareo, a sad je noviji zakon odjednom prenos nadležnosti. Što se tiče Zakona o električnoj energiji i prirodnom plinu, samo ću reći da, među zemljama potpisnicama Sporazuma o Energetskoj zajednici, BiH trenutno ima najviše otvorenih prekršajnih postupaka (osam) zbog neizvršavanja svojih obaveza na koje se Sporazumom obavezala. A hoće pare! I zadužuje se po mnogo nepovoljnijim uslovima. Ovo je i dokaz da se za evropski put i tu EU zalažu s figom u džepu.
Kako je moguće da je Bosna i Heregovina siromašna zemlja pored beskraja organskog, obradivog zemljišta? Zašto država ne ustupi građanima na korištenje zemlju koju bi obrađivali i tako se prehranjivali, a država izvozila, čime bi znatno pojeftinili prehrambeni artikli, ako su nam već režijski troškovi, u odnosu na plate, enormno visoki?
– Imam jedno pitanje na to vaše: a ko to hoće da crnči i krv svoju piša obrađujući zemlju s ovakvom vlašću, koja nema ni razumevanja za poljoprivrednike, a ni solidarnosti ni sa njima ni sa celom privredom? Pogotovo sad je to vidljivo. Sve i da im ustupi zemlju, gde je otkup, gde su subvencije, gde je briga za poljoprivredu, gde je okruženje stimulativno za poljoprivrednu proizvodnju i preradu?! Nema!
Skoro sve uvozimo. Da li su u pitanju trgovački lobiji i ko iza njih stoji?
– Državu savršeno ne zanima struktura prihoda u budžet, sve dok se budžeti pune. I uvozom se puni budžet, jer plaćate sve dažbine na uvoz, koji ide u budžete. Dalje, kad se uspostavljala i uspostavlja carinska tarifa, imate poslanike koji navijaju za proizvođače iz Srbije, Hrvatske ili Turske, a najmanje za bosanskohercegovačke, pa bude raznih nelogičnosti. Zatim, često inostrane firme registruju preduzeća ovde pa posluju preko transfernih cena i tako budu nelojalna konkurencija domaćima. Da ne nabrajam dalje.
Može li bh. ekonomija opstati samo na uslužnim djelatnostima?
– Podsetiću vas da su nas oni inostrani konsultanti ovde učili da nama ne treba proizvodnja, da mi treba da živimo od usluga, jer smo mali. Razvaljena su sva velika preduzeća i sistemi i zaslugom pljačkaške privatizacije, jer je počela bez vladavine prava na sceni. Naši potpisivali sve što su ispred njih stavljali i nikada kritički sagledali šta su bolja rešenja za nas. Zar postoji, uopšte, bilo kakav zajednički cilj entiteta, bilo kakva zajednička strategija, osim ona zaheftana? Proizvodnja, ponavljam, ovde preživljava i opstaje zahvaljujući vlastitim mišićima, šta god ko pričao, i mole Boga da budu izvan radara politike, jer čim dođu na radar, košta ih mnogo više.