PUTIN UZVRAĆA UDARAC: Pogledajte sakrivene podatke, RUSIJA JE VEĆ SRUŠILA zapadnu finansijsku i trgovinsku hegemoniju

Uoči BRICS samita, prkosni Putin je uzvratio udarac zapadnoj eliti obećavajući da će uništiti zapadnu globalnu finansijsku i trgovinsku hegemoniju koja je pod vođstvom SAD-a.

Putin to kaže jasno i glasno u članku koji je napisao uoči samita a koji je počeo 4. septembra.

Ima smisla da je majstor džudoa, Putin, najavio svoju strategiju Sun Cua u vezi sa kineskim samitom. Mnoštvo citata Sun Cua je pogodno za opis Putinovog pristupa, ali vezano za ovo, imamo ovu na umu:

“Od najveće važnosti u ratu je da napadneš protivnikovu strategiju.“

To je upravo ono što je Putin uradio, suprotstavljajući se američkoj strategiji apsolutne dominacije globalnom ekonomijom i usmeravajući se na rušenje nepoštenih globalnih finansijskih i ekonomskih arhitektura.

To nije pitanje ekspanzionističke vojske, već sile koje sada mogu da ustanu i kažu: Dosta je bilo. Kao i vojska, sada se potpomaže zakonska moć veta koji Kina i Rusija poseduju u Savetu bezbednosti UN-a.

Putinova nova finansijska i trgovinska arhitektura

Putinova strategija je najpre usmerena na konsolidaciju političkog jedinstva novih svetskih sila u razvoju i da se tim napadnu postojeće institucije propadajućeg Zapada, a posebno njihova valutna hegemonija i njihove strukture finansijske moći, MMF i Svetska banka.

Putin piše:

“Rusija ima za cilj promovisanje globalnih reformi finansijske regulacije i prevazilaženje prekomerne dominacije ograničegog broja rezervnih valuta (odnosno, valutnih monopola zapadnih zemalja) zajedno sa radom na “više uravnoteženoj raspodeli kvota i glasova u MMF-u i Svetskoj banci.“

Putin želi da prekine zapadnu hegemonijsku dominaciju svetskom trgovinom tako što će izgraditi pravi globalni sistem slobodne trgovine, nasuprot sadašnjem lažnom liberalnom sistemu koji je obeležen američkim protekcionizmom svojih sopstvenih interesa. On nastavlja:

“Rusija se zalaže za temelje otvorenog, ravnopravnog i uzajamno korisnog multilateralnog trgovinskog sistema i jačanje uloge Svetske trgovinske organizacije.“

Posebno je vredno pomena to što je Putin u svojoj analizi došao do toga da monopolističku dominaciju svetske trgovine zapadnih transnacionalnih korporacije identifikuje kao glavni strukturalni problem. Putin želi da oslobodi kolektivnu snagu antimonopolskih agencija zemalja BRICS-a protiv tih predatorskih korporacija:

“Cilj je kreirati paket mera saradnje koji će raditi protiv restriktivne poslovne prakse velikih multinacionalnih korporacija i prekograničnih kršenja pravila konkurencije.“

Samo apokaliptični rat može sprečiti marš multilateralnog sveta

Zapravo, ono što Putin govori se već dešava, ono što on želi da uradi je da ojača i ubrza taj proces. Naizgled nezaustavljiv proces preraspodele relativnog globalnog bogatstva se odvija u korist zemalja u razvoju na štetu Zapada.

Kao što ćemo videti iz podataka ispod, Zapad brzo gubi svoju ogromnu ekonomsku hegemoniju, a proces se samo ubrzava. Nije ni čudo što su zapadni lideri – a posebno globalna elita, vladari, koji su stvorili Novi svetski poredak – očajni i u očiglednoj panici.

Oni su ispravno došli do zaklojučka da je njihov projekat apsolutne globalne dominacije udario u zid – ako se stvari nastave kretati ovim putem pod uslovima relativnog mira. Mir je postavio prepreku u njihovoj šemi. Zato im je potreban rat – i haos.

Zato ih oni u svom očajanju vode u polovini sveta na više frontova. To je ograničavanje Kine, uznemiravanjem u Južnom kineskom moru i pričama o trgovinskom ratu; ograničavanje Rusije, ratom sa sankcijama i okruživanjem te zemlje sa NATO snagama i neofašističkim američkim marionetskim režimima; obnovljena agresija protiv Irana; operacije promene režima u Turskoj; napad na Venecuelu; sada neuspešna sirijska invazija pomoću plaćenih terorističkih snaga; pretvaranje celokupnih zapadnih medija u gigantsku Gebelsovu propagandnu mašinu u cilju demonizacije njihovih meta i ispiranja mozgova zapadnim populacijama da podrže svaki rat koji oni proglase; itd, itd.

Zaista, u samom Rimu se odvija operacija promene režima, kampanja za neutralzaciju predsednika Trampa i na kraju nejegovo uklanjanje sa funkcije – ali to ne uspeva. A globalisti Novog svetskog poretka postaju sve očajniji svakog dana. Zato bi neki od njih mogli pritisnuti dugme bilo koji dan.

Redistribucija globalnog bogatsva

Šokantna istina o tome koliko brzo je Zapad izgubio svoju ekonomsku moć se može prikazati grafikonima ispod.

U izveštaju iz 2014. godine, upoređene su G7 zemlje sa grupom koja je proizvoljno nazvana “Emerging 7,“ a koja se sastoji od tadšnjih sedam najvećih zemalja koje nisu G7 zemlje: Kina, Indija, Rusija, Brazil, Indonezija, Meksiko, Južna Koreja (u podacima 2017. godine, Turska bi bila veća od Južne Koreje). Nije se težilo tome da se ukaže da bi E7 formirale politički ili ekonomski blok, već su grupisane zajedno samo da bi se pokazao pad ekonomske moći G7. (Međutim, kroz BRICS, G20 i druge oblike saradnje, većina ekonomskih sila u razvoju je u nekoj vrsti saradnje, što nije u skladu sa Starim režimom).

G7 je staro društvo koje još uvek želi na samoobmanjujući način da bude poznato kao “sedam najviše industrijalizovanih i najnaprednijih ekonomija u svetu,“ iako oni to očigledno nisu.

1990.godine su još uvek bili. To je bilo pre manje od 30 godina. Tada su njihove kombinovane ekonomije vredele 14,4 triliona dolara, što je više od 6 puta više od E7, i iznosile su neverovatnih 39% kombinovanog svetskog BDP-a.

U zapanjujućoj promeni sreće, već do 2013. godine, E7 su prevazišao G7. Samo nekoliko godina kasnije, do 2017. godine (procenjuje MMF), E7 je sa 47,5 triliona dolara prevazišao propadajući G7, koji je ostao sa 37,8 triliona dolara, ili 30%. (Ovaj trend je još katastrofalniji za američke vazale, jer je udeo SAD-a u BDP-u G7 sada 50%, naspram 41% 1990. godine).

Rusija dobija podsticaj od najbrže rastućih suseda na svetu

Iako Zapad daje sve od sebe da uznemirava Rusiju i pretvori njene evropske susede u lansirnu platformu za nadajuću invaziju, Rusija je obdarena prijateljskim i sve prosperitetnijim susedima na svim granicama. Najbrže rastuće ekonomije na svetu su tu za Rusiju.

Kina je decenijama najbrže rastuća ekonomija, i iako je u poslednje vreme došlo do smanjenja broja postignutih stopa rasta, u apsolutnom smislu je rast ogroman. Kineski rast od 6,5% godišnje iznosti oko 1,5 trilona dolara u apsolutnom smislu, što znači da svake dve godine ostvaruje ekonomski rast koji odgovara veličini britanskog ukupnog istorijski ostvarenog BDP-a (3 triliona dolara).

2016.godine, svetski lider u ekonomskom rastu je bio – još jedan od suseda Rusije – iznenađujuće, Iran, sa neverovatnih 15,7% rasta u četvrtom kvartalu 2017. godine (www..tradingeconomics). Turska, sa kojim je Rusija u procesu približavanja, porasla je za 5% (K1/2017). Rusija će takođe moći da iskoristi brz rast Indije (6,1% K1/2017) i Iraka (11% K4/2017) u susedstvu.

Iako su i dalje mali u apsolutnom smislu, ruski susedi iz Centralne Azije (Evroazijske ekonomske unije i Zajednice nezavisnih država) su pokazali konzistentan snažan rast – Uzebekistan (7,8% K1/2017), Tadžikistan (6,5% K1/2017), Kirgistan (6,4% K2/2017) i Turkmenistan (6,2% K1/2017). Najveća od tih ekonomija, Kazahstan, je ostvario 4,2% u K2/2017, a čak je i Jermenija pokazala snažan rast sa 6,5% (K1/2017).

Istovremeno, na Zapadu nema stvarnog rasta, a nije ga bilo ni u poslednjoj deceniji.

Čak i sa beskrajnim izadavanjem novog novca u operacijama koje zapadna elita eufeističi naziva kvantitativnim olakšanjem, u najboljem slučaju ne mogu skupiti više od 1% ili 1,5% nominalnog rasta. Novac koji štampaju služi samo da se jedva održava plutanje ekonomije dok oni održavaju montirani sistem i pune džepove elitnog jednog procenta.

Dakle, ako Zapad ne želi da se igra sa Rusijom, ima mnogo voljnih, sposobnih i rastućih zemalja koje hoće.

Webtribune.rs