Ne vidim razliku između Vulina, Dačića, i bilo koga iz njegovog okruženja, u tom smislu da će uticati na promjenu politike. Naši zapadni partneri ne smiju nasjedati na to njegovo šibicarenje, on mora isporučivati odluke isključivo u skladu sa zvaničnom politikom EU, i to bi moralo da važi i za same države članice EU.
Jedan od regionalnih intelektualaca koji tako posvećeno, direktno i uvjerljivo dekonstruira političke narative ostrašćenih i korumpiranih političkih projekata u Srbiji i regionu, i otkriva nam istinu koja stoji iza paradnog nacionalizma, spektakularnih religijskih “obreda” i vojnih parada, blještavih naslovnica režimskih tabloida je nesumnjivo istoričar Nikola Samardžić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Sa ovim vrsnim poznavaocem novovjekovne i moderne srpske, balkanske, evropske i američke istorije i autorom više naučnih djela iz navedenih oblasti razgovarali smo o režimu Aleksandra Vučića, Srbiji nakon posljednjih izbora, regionalnim ambicijama vlasti u Beogradu i projektu “Otvoreni Balkan”, te novouspostavljenoj evropskoj i svjetskoj realnosti koju je donijela ruska agresija na Ukrajinu.
Izbori u Srbiji su okončani novom Vučićevom pobjedom. Ipak, ovaj put opozicija nije bojkotovala izbore. Kako ocjenjujete ovaj izborni ciklus i njegove rezultate?
Pre svega, nismo imali u ponudi reforme. Ne mislim na programe političkih organizacija i lidera, mislim na stavove kojima se nastupa u kampanji. Srbiji, štaviše, nije potrebna neka inovativna reformska platforma. Države kandidati za Evropsku uniju imaju pred sobom mapu puta koju definišu 35 poglavlja, od nedavno su slična poglavlja okupljena u klastere, koja obuhvataju sve oblasti harmonizacije i primene zakonodavstva. Srbija je formalno pristala da se tim putem menja, ali na izborima nije ponuđena nijedna relevantna, ubedljiva reformska platforma koja bi se konkretno pozivala na evropski put, tako da se ispune svi uslovi, unutrašnja, spoljna politika, garancija sloboda. Izgleda da nismo spremni za suštinske promene, vladavina prava, bezbednost, ekonomske slobode, zaštita životne sredine, priznanje nezavisnosti Kosova. Politička kasta, koju prate kontrolisani mediji, nema nameru da reformama sužava svoje privilegije. I da je opozicija pobedila, ne bi nastupile promene koje bi bile iskorak u odnosu na prošlost koja nas opterećuje, a ta prošlost je razarala mišljenje, institucije, građansku etiku odgovornosti, duže od veka. Opozicija nije imala šanse pred Vučićem koji upravlja celim izbornim procesom, medijima, javnim preduzećima, koji kupuje ljude, obećava i preti. I ne samo da dele sve njegove važne političke stavove, vrednosti i mesto u establišmentu, kandidature su bile slabe, blede, neubedljive. Pred izazovima koji su tako složeni, teški, pred nama je demografska kataklizma koja je obuhvatila i susedstvo, i nisu dovoljni mediokriteti koji će ponavljati Vučićeve besmislice.
Mnogi su bili stava da Vučić neće povlačiti radikalne poteze u vanjskoj politici Srbije do izbora kako ne bi pokvario rezultat. Sada se nalazi pod pritiskom i Rusije i Zapada. U kojem smjeru će ići naredni koraci vanjske politike srbijanske vlasti?
Možda ste primetili da se stavovi u spoljnoj politici posle izbora nisu promenili. Vučić i Đilas očigledno nemaju nameru da se založe za uvođenje sankcija Rusiji, ne samo iz straha od ruskih pritisaka, koji su, u poslednjih mesec dana, realno minimalni, ili iz bojazni od gubitka popularnosti, dovoljno je mesec dana da se preokrene javno mnenje, ono je slabo, plitko. Vučić, Đilas, cela politička kasta, uvereni su da podrškom Putinu rade dobru stvar.
Odnos prema Ukrajini, koju Putin namerava ne samo da uništi, nego i poništi, da ukine sva njena posebna svojstva od strateških opredeljenja do elemenata kulture, odnos je srpske politike prema pravu Slovenije i Hrvatske da odu svojim putem, koji je postao i evropski put Srbije a Srbija ga ne želi, odnos je srpske politike i kulture prema razaranju Vukovara i Dubrovnika, opsadi Sarajeva, genocidu u Srebrenici, pokušajima etničkog čišćenja Kosova, do neke vrste animalizacije albanskog kosovskog naroda, odricanje prava Crnoj Gori, slično Ukrajini, da se rukovodi i ona svim svojim posebnostima. Evropska unija, SAD i Velika Britanija dužne su, pred evropskim racionalizmom i prosvećenošću, odakle su potekle, i pred moralnom savešću čovečanstva, dok se odvija genocid Rusije nad Ukrajinom, da takvo mišljenje smeste na optuženičku klupu, i da to bude jasno svim političkim činiocima, da se ni pasivni nacizam neće tolerisati.
Kakvu će Vučić poruku poslati i Rusiji i Zapadu, ali i regionu, ukoliko u novoj vladi ne bude Aleksandra Vulina i Ivice Dačića?
Vučić danonoćno pušta u javnost takve spekulacije. On ima i političke timove posebne namene, mislim na njegove saradnike, poslanike, novinare, koji u javnosti zastupaju dva oprečna mišljenja, kao na utakmici – jedni za Rusiju, drugi za Ukrajinu. Pogrešno je obraćati pažnju na njegove dimne bombe. Uostalom, zakoni i demokratske prakse obavezuju ga da postupa transparentno i u krugu svojih ovlašćenja. Ne vidim razliku između Vulina, Dačića, i bilo koga iz njegovog okruženja, u tom smislu da će uticati na promenu politike. Naši zapadni partneri ne smeju nasedati na to njegovo šibicarenje, on mora isporučivati odluke isključivo u skladu sa zvaničnom politikom EU, i to bi moralo da važi i za same države članice EU.
Mnogi su u regionu bili neprijatno iznenađeni nabavkom kineskih raketnih sistema u jeku rata u Ukrajini. Šta Vučić namjerava ili poručuje konstantnim nabavkama vojne opreme za koja se izdvajaju značajna sredstva?
Svi poslovi s Kinezima su koruptivni. Da li će da se ugrade u nabavku protivavionskih projektila, vakcina koje uglavnom ne rade, ili u izgradnju auto puta kojim će se jedva poneko voziti, u finansijskom smislu njima je svejedno, ali svaka antizapadna poruka donosi politički profit.
Naša politička kasta nastala je, cela, iz vremena metastaze jugoslovenskog komunizma, kad je, činilo se, jedino pouzdano sredstvo očuvanja poretka bilo novo okretanje Sovjetskom savezu sa osloncem na JNA i uz istovremeno narušavanje autoriteta savezne vlade, mislim na period od rušenja reformi 1972, do rušenja reformske vlade 1991. Vučić je i dalje u ratu sa Severnoatlantskim savezom. Vučić je i ovom nabavkom kineskog naoružanja potvrdio da je za njega NATO i dalje pretnja iz vazduha. Agresija Rusije na Ukrajinu učinila je, ipak NATO, koji je bio u hibernaciji, više jedinstvenim i spremnim. Očigledni su pritisci Rusije na druge dve tačke strateškog interesa, Baltik i Zapadni Balkan. Tako da je isporuka kineskog naoružanja Vučiću prispela u jednom nezgodnom trenutku, i možda će morati da odgovara na neprijatna pitanja.
Profesor Nikola Samardžić (Foto: Arhiva)
Odnos Srbije prema regionu nemoguće je promatrati bez da spomenemo inicijativu “Otvoreni Balkan”. Kakve je do danas rezultate polučila ova inicijativa i zašto ste tako kritični prema njoj?
Srbija se obavezala da će postati članica EU, time i da će raditi na unapređenju sistema kontrole granica i zaštite podataka kako bi se kvalifikovala za ulazak u zonu Šengena. Nakon konačnog ulaska Hrvatske, nadam se sledeće godine, u Šengen, možda i Rumunije i Bugarske, Srbija, BiH, Severna Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Albanija, postaće crne tačke okružene državama Šengena. Vučić je inicijativom “Otvoreni Balkan” imao nameru da takvu situaciju izvede do besmisla, do apsurda, i da utiče na antievropsko opredeljenje Severne Makedonije i Albanije tom jednom iluzijom, da postoji alternativna Evropa, i da evropski put nije jedini evropski put. Otvoreni Balkan podrazumeva slobodno kretanje za narko kartele i radnu snagu koja se, kršenjem svih zakona i propisa, uvozi iz Azije, angažovanjem pre svega na velikim infrastrukturnim projektima koji su ujedno pranje novca i uvoz malignih uticaja kineskih finansijera i političkog sistema. Inicijativa je u konfliktu, a ne u skladu s projektom Šengena, i mrtvorođena kako nas stihija, koju je pokrenula agresija Rusije na Ukrajinu, prestiže i prevazilazi.
Nezaobilazna tema u regionu je i odnos Beograda prema Banjoj Luci. Mnogi će reći da se u odnosu na 90-e ništa suštinski nije promijenilo. Kako vidite trenutne odnose i šta je dugoročni cilj tih odnosa?
Taj odnos vodi u izolaciju Beograda i Banja Luke, tako da cela BiH, Crna Gora i Kosovo budu kolateralna šteta njihovog projekta Srpski svet. Vučić i Dodik su svesni da i dalje raspolažu jednim ucenjivačkim kapacitetom budući da ostatak bivše Jugoslavije drže u talačkoj krizi poslednjih 20 godina. Žao mi je, ali u tome Srpskom svetu sve manje ljudi želi da živi. Drugi važan aspekt njihove saradnje je služenje interesima Rusije. Od napada Rusije na Ukrajinu trebalo bi da je deputinizacija prioritet svima koji su opozicija njihovim namerama. Napad Rusije na Ukrajinu štaviše je obustavio pretnje novim oružanim sukobima koje su se nadvijale nad BiH, ali i Crnom Gorom i severom Kosova. Ali je žalosno, da smo pasivnošću prema malignim uticajima Rusije, Kine, Turske, prepustili regionalnu politiku strancima koji će ne samo da nas brane, nego i da smišljaju alternative za budućnost, za koje mi nemamo političku snagu.
Polemika o NATO-u je sveprisutna već dugi niz godina u regionu. Istovremeno smo okruženi NATO članicama. Je li vrijeme i za bosanski i za srpski iskorak prema NATO-u i da li bi to na duže staze riješilo probleme sa obje strane rijeke Drine?
Ulazak u NATO osnažiće zajedničke strateške kapacitete Srbije i BiH i doprineće revitalizaciji jugoslovenskog prostora, ne samo bezbednosnoj, nego i političkoj. NATO je i politički savez koji okuplja EU, SAD i bivši britanski Commonwealth. Čast je, i ogromna inspiracija za institucionalni razvoj, biti u takvom društvu. NATO je tehnološki, ali i idejno, najrazvijenija, najsofisticiranija vojno-politička organizacija ikad. I naravno da bi to na duže staze rešilo probleme sa obe strane reke Drine.
Kao istoričaru dobro su vam poznati događaji i datumi koji su mijenjali tok svjetske historije. Možemo li reći da je agresija na Ukrajinu jedan takav događaj i kakav svijet očekujete u budućnosti. Također, kakvu Rusiju očekujete nakon svega?
Ovakvih naglih prekretnica, tako snažnih, dubokih, dinamičnih, bilo je malo u prošlosti. U pravu ste, i mada je samo nastavak operacija iz 2014., agresija Rusije na Ukrajinu razotkrila je, do užasnih pojedinosti, prirodu Putinovog režima i njegovu ličnu, intimnu, raskrinkala suštinu sovjetskog poretka, i svakog poretka zasnovanog na sovjetskom nasleđu, upozorila da je EU bila suviše oprezna pred potrebom da brzo i efikasno integriše Ukrajinu, probudila NATO, otvorila važne i teške etičke dileme. Neki od procesa koji su pratili Putinov projekat restauracije carizma i staljinizma, i korupciju evropskih država i vlada, koji su bili tako tajanstveni i preterano složeni, najednom su postali jednostavni i očigledni. Herojski otpor Ukrajine, ali i zadivljujuće žrtvovanje antiratnih političkih aktivista u Rusiji i Belorusiji, nove su etičke potpore evropskoj civilizaciji za koju se takođe činilo da je u hibernaciji, iz koje se neće probuditi. I zbog snega navedenog, mir u Ukrajini, koji je verovatno daleko, i teško je zamisliti sva njegova ishodišta, biće samo jedna etapa u restauraciji evropskog projekta koji će možda iziskivati više truda i ulaganja u demokratizaciju Rusije. Ne samo kako Rusija više ne bi bila pretnja i opasnost, postoji jedna manjina u Rusiji koja to zaslužuje.
(Razgovarao: S. BEGOVIĆ)
Related posts:
VASKOVIĆ OBJAVIO ŠOKANTNE DOKAZE: Slavišu Krunića Lukačeva paraobavještajna služba tajno, ilegalno, pratila, pogledajte kako je najavio vlastiti sprovod…
ADVOKAT OČITAO LEKCIJU NACIJI: “U pleksiglas te ljubim, svim žarom srca svog”
BEOGRADSKI “BLIC” O NOVOM GRADONAČELNIKU BANJE LUKE: “Juče sam glasala za Draška Stanivukovića. Oj, Milorade, na šta me natjera!”
Da li će Mile Radišić Klen, uz nesebičnu podršku Dodika i Čovića, od građana Bosne i Hercegovine napraviti obične klenove?!
‘NOSITELJI EVROPSKIH VRIJEDNOSTI’: ZLO IMA IME, PREZIME, FUNKCIJU, OBLIK, POJAVNOST I OSMIJEH I ZLO NIJE TAMO NEGDJE NA KRAJ SVIJETA U NEKOJ PEĆINI, NEGO TU MEĐU NAMA
KOLUMNA AVDE AVDIĆA: Dva najbitnija događaja u životima Bošnjaka u režiji…
Juriš poremećenog uma: Tko će izići kao konačni pobjednik – Bosna i Hercegovina ili Dodik?
ANDREJ NIKOLAIDIS: “Vučić šuti, on zapravo uvijek šuti jer ima svoje dvorske budale Aleksandra Vulina i
DAVOR GJENERO ZA „SB“: „U vrijeme kad se sa zebnjom čeka hoće li Dodik ići do kraja i kada se Schmidta upozorava da pojača prisutnost EUFOR-a i NATO-a u Brčkom, Milanović napada…“
POLITIČKI ANALITIČAR DAVOR GJENERO ZA „SB“: Nakon izbora u Srbiji, Aleksandar Vučić je u velikim problemima; Orban je u pobjedničkom govoru otišao i korak dalje…
Powered by YARPP.
