PROFESOR IVAN ŠIJAKOVIĆ RAZOTKRIVA DODIKOVU IGRU: „Lažne priče o otmici i ugroženosti Republike Srpske imaju samo jedan cilj…“

Dodik je odavno preuzeo nekadašnji vokabular Srpske demokratske stranke o ugroženosti srpstva i pravoslavlja i razbio njihove redove.

Ivan Šijaković, dugogodišnji profesor sociologije govorio je za RSE o političkoj situaciji u našoj zemlji.

Dodik je nedavno lansirao priču da se britanski specijalci spremaju da ga otmu. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač rekao je da su o tome dobili podatke od prijateljskih službi i odmah je poslao specijalce i oklopna kola da štite zgradu vlade Republike Srpske, gdje se nalazi Dodikov kabinet, i ulaz u Dodikovo imanje u Laktašima kod Banje Luke gdje on živi. Na pitanje vjeruju li ljudi u priču da strane sile hoće da otmu Dodika, Šijaković odgovara:

„Veruju. Ja mislim da 70 posto ljudi veruje. To su ti hipnotisani i omamljeni glasači koji već 20 godina podržavaju Milorada Dodika i njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata. Veruju penzioneri, veruju domaćice, veruje čak i poneki profesori univerziteta.

Mnogo je ljudi koji veruje svemu što dolazi ne samo od Milorada Dodika nego i od predsednice Republike Srpske i predsednika Vlade. Sve što oni kažu prima se zdravo za gotovo. Dobro poznajem taj mentalitet i potpuno mi je jasno zašto se širi priča o otmici. Ta priča širi strah. Ljudi govore: “Još samo da nam smaknu predsednika i mi onda nemamo kud”. Dodika, naravno, svi zovu predsednik bez obzira koju funkciju obavlja.

Penzioneri su manje-više glavno Dodikovo glasačko tijelo. Ti ljudi imaju bijedne penzije. Zar se ne zapitaju zašto imaju tako bijedne penzije i ko je odgovoran za to?

„Nikada se ne zapitaju. Možda se zapita neko od malo obrazovanijih. Znate kakva logika vlada kod naših penzionera – da nije Dodika ne bismo ni ovo imali. Kada sam radio jedno istraživanje poslao sam studente da anketiraju penzionere koji dolaze u narodnu kuhinju u Boriku u Banjoj Luci. Tokom ankete prišla je jedna žena i rekla: “Pričajte vi šta god hoćete, da nije Dodika, ne bismo imali ni ovaj kazan”. Tako misli 80 posto penzionera, domaćica i ljudi sa niskim platama.

ŠTA ĆE BITI AKO GA SE ODREKNE VUČIĆ?

„Ja mislim da Dodik ne bi otišao s vlasti kada bi izgubio Vučićevu podršku. Samo bi se narod malo uzjogunio i još čvršće stisnuo oko gospodina Dodika. Ali je skoro nemoguće da Vučić otkaže podršku Dodiku. U Srbiji sigurno ima 50 posto birača koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine, posebno iz Republike Srpske. Uoči izbora u Srbiji u Banjoj Luci, Bijeljini i drugim gradovima Republike Srpske mogli su se videti samo Vučićevi billboardi. Podrška iz Republike Srpske njemu mnogo znači i praktično i ideološki“, kazao je Šijaković.

OPOZICIJA NEMA ODGOVOR

„Mislim da opozicija nema odgovor na Dodikovu kampanju. Dodik je odavno preuzeo nekadašnji vokabular Srpske demokratske stranke o ugroženosti srpstva i pravoslavlja i razbio njihove redove. U Partiji demokratskog progresa se pojavilo nekoliko mlađih ljudi, poput Jelene Trivić, koji su skrenuli na sebe pažnju, ali mislim da to nije ni približno dovoljno da bi se opozicija suprotstavila Dodikovom izbornom inženjeringu.

Za Dodika glasaju svi oni koji rade u državnom i javnom sektoru, privatnici koji moraju da sarađuju sa vlastima da bi dobili poslove, onda imate verne penzionere, borce, primaoce socijalnih davanja i uvek se skupi između 55 i 60 posto glasova – tako da opozicija nema nikakve šanse. S druge strane, SNSD ih uvlači u priču oko ugroženosti Republike Srpske i oni pola svoga vremena u kampanji moraju na to da potroše. Pored toga, pitanje je ko je opozicija osim PDP-a i SDS-a. Da li su ostali politički dronovi vladajuće stranke kako ih ja zovem“, tvrdi profesor Šijaković.

Na pitanje vjeruje li da će sve ove priče o otmici i o ugroženosti Republike Srpske povećati Dodikovu popularnost, Šijaković odgovara:

„Mislim da hoće, ali ne mnogo. To će samo malo više homogenizovati ljude pre svega one koji se možda kolebaju. Podstaći će ih da ponovo izađu na izbore. Pretpostavljam da je to bila namera igre oko Dodikove otmice. On zaista i bez toga ima dovoljno opijenih ljudi koji su spremni da se, ne samo u političkom smislu, žrtvuju za njega kao velikog vođu

. Oni njemu tepaju – naš Dodo.

Sećam se da mi je svojevremeno jedna žena prišla na ulici u Banjoj Luci i rekla: “Vi ste stvarno fini profesor, ja vas pratim na televiziji, ali nemojte kritikovati našeg Dodu, mi boljeg nemamo, niti ćemo ikad imati”. To je glas naroda i vi tu ne možete ništa učiniti“.

(SB)