PREŽIVIO SAM KORONA VIRUS, SVE JE POČELO 25. JANUARA: Odjednom sam osjetio OVE SIMPTOME, a NAJGORE JE BILO NOĆU

Prvi nalet korona virusa (COVID-19) u Kini prošao je ovako – po prvi put ljudi koji su ga preživjeli istupili su u javnosti.

Šao Jao (27) iz Čengduna u Sičuanu putovao je za kinesku novu godinu do porodice, a 25. januara osetio je prve simptome korona virusa.

– Odjednom sam osetio da mi je celo telo toplo. Počeo sam da paničim jer sekund pre toga sve je bilo u redu. Već se uveliko pričalo o virusu, ali još uvijek je vladala panika jer sistem još nije bio uhodan. Nekako mi se nije odlazilo u bolnicu, jer ako i nisam imao koronu, ako bih otišao tamo, sigurno bih se zarazio. Ipak, znao sam i da moram da se sklonim od porodice, da njih zaštitim – kaše Šao Jao za “france24.com“.

Otišao je, kaže, u obližnji hotel, iznajmio sobu i počela je njegova borba. Skoro nedelju dana proveo je sam u sobi. Ponio je, na svu sreću, zalihu instant nudli, a sve okolne radnje su bile zatvorene pa je bio osuđen samo na njih.

– Uzeo sam lijekove za temperaturu i konsultovao se sa onlajn doktorom koji je rekao da bih mogao i da imam prosto respiratornu inspekciju. Bio sam bijesan i bespomoćan. Onda sam počeo i da noću haluciniram, stalno mi se činilo da mi nešto leti po sobi. Onda mi je jednog jutra u sobu uletio šišmiš. Već tada se uveliko govorilo o tome da cijela zaraza potiče od njih. Bio sam van sebe. Vlada je uskoro zatvorila taj hotel i morao sam da odem kod prijatelja u njegovu kuću. Ozbiljno sam i teško kašljao, a i on je imao temperaturu pa smo riješili da odemo u obližnju bolnicu. Podignuta je na brzaka, na mjestu nekadašnje fabrike. Tamo su nam dali infuziju, neke lijekove i tradicionalnu kinesku medicinu – kaže Šao.

Četvrtog februara stigla mu je potvrda – ima korona virus i morao je da ostane u toj bolnici. U početku je imao sobu samo za sebe, ali uskoro je bolnica bila pretrpana ljudima.

– Nisam se kupao 20 dana, nismo imali ni peškire. Hrana nam je stalno smrdila na dezinfekcijska sredstva pa nismo ni jeli. Međutim, znao sam da je u Vuhanu još gore, ljudi tamo nisu mogli ni da dođu do bolnice – kaže Šao.

U međuvremenu, počele su da kruže glasine o njemu i njegovoj sudbini među njegovim poznanicima.

– Pričali su da sam postao mutant, da sam odavno mrtav i kremiran, da me je prijatelj namerno pozvao kod sebe i zarazio… Bilo je strašno – kaže ovaj mladić koji je kasnije iz bolnice otpremljen u poseban karantin koji je obezbedila država.

Sada planira da donira svoju krvnu plazmu za eksperimentalne tretmane kojima se ćelije izlečenih koriste za novozaražene.

Tiger Je (21) iz Vuhana takođe je preživo ovaj virus. I on, kao i prethodni sagovornik, govori pod pseudonimom zbog straha od posljedica zato što govori o ovome. Kaže da tačno zna kako se zarazio, budući da je išao na časove japanskog u jednoj školi blizu pijace, gdje je stalno bio u kontaktu sa mnogo ljudi.

– 17. januara mi je bilo pomalo loše, ali sam vjerovao da je to obična prehlada i uzeo klasične lijekove za to. Uskoro sam počeo da gubim apetit, a 21. januara nisam ništa mogao da stavim u usta. Uzeo sam taksi do bolnice, ali bolnica je bila puna ljudi koji su bili u panici i van sebe. Svi su na mapama gledali druge bolnice u blizini, pa sam i ja našao jednu malu nedaleko odatle. Poslali su me odatle sa nekim receptom, ali bez bilo kakve dijagnoze. Meni je bilo sve gore, a 26. januara počeo je stravičan kašalj i jako visoka temperatura. Na samom vrhuncu bolesti, stalno mi je bilo hladno a zapravo sam gorio od temperature koja je stalno bila oko 40. Pored toga, imao sam strašne bolove u stomaku, povraćao sam i imao dijareju. Na kraju sam morao u karantin od 14 dana. Liječili su me lijekovima koji se obično daju za oboljele od HIV virusa, bila je to eksperimentalna terapija – kaže Je, dodajući da je ubrzo počeo da se oporavlja i 9. februara prebačen je u karantin u jednom hotelu.

– U jednom trenutku sam mislio da ću umrijeti, toliko mi je bilo teško. Dodatno mi je bilo užasno to što su se pojavila govorkanja o ljudima koji su bili pozitivni na virus, ležali u bolnici, bili izliječeni da bi se opet razboleli. Nisam znao šta će biti sa mnom – kaže on.

I inženjer Edison Žang (31) takođe pod pseudonimom priča o svom iskustvu.

– Bio sam u panici sve dok nije potvrđeno da imam virus. Tada mi je preostalo samo da se borim – kaže Žang koji je jedan od rijetkih koji je primio zvaničnu dijagnozu, jer dobar dio Kine je u manjku sa testovima pa se zvanične dijagnoze odlažu. On je proveo 14 dana u karantinu u hotelu.

– Stigli smo u Vuhan 22. januara. Bili smo žena, ja i njeni roditelji i planirali smo da proslavimo novu godinu. Prvo je simptome dobila svekrva, pa moja žena, pa svekar pa ja. Cijela porodica bila je zaražena. Svi smo prebačeni u bolnicu, a onda sam ja prebačen u karantin. Poslije karantina su sve moje lične stvari, poput odjeće, knjiga i svega ostalog uništili. Žena i svekrva su i dalje u bolnici, dok smo svekar i ja dobro – zaključuje ovaj inženjer.

(Novi.ba)