POTRES U SVJETSKOJ NAUCI: Zemlja nije nastala u OVOM SUNČEVOM SISTEMU

Novo naučno otkriće raskrinkava popularnu “konsenzusnu“ teoriju o tome kako je Zemlja formirana.

Istraživači sa Instituta za fiziku u Parizu su simulirali formiranje Zemljinog omotača i otkrili odnos cinka i sumpora drugačiji od trenutnog mišljenja.

Ovo otkriće sugeriše da Zemlja nije napravljena od materijala Sunčevog sistema, kako su naučnici ranije mislili.

“Većina teorija se zasniva na tome da je Zemlja formirana samo od dve vrste kamenog meteorita, CI hondrita ili enstatitnih hondrita,“ ističu naučnici. Međutim, kada su simulirali jezgro da pokriju diferencijaciju u vreme formiranja Zemlje, dobili su drugačije rezultate.

Topljenjem mešavine metala i silikatnih jedinjenja pri visokom pritisku, istraživači su videli veoma drugačiju distribuciju cinka i sumpora nego što se to trenutno smatra istinitim.

Nakon što su ove rezultate uneli u kompjuterske modele koji simuliraju formiranje Zemlje, shvatili su da ni jedan od kanonskih modela ne može da proizvede odnos cinka i sumpora današnjeg omotača.

Ovo dovodi u pitanju aktuelna konsenzusna uverenja o kostituisanju Zemljinog omotača i kako je on formiran od samog početka. Sve što su naučnici mislili da znaju o kreiranju Zemlje je pogrešno.

“Konsenzusno“ verovanje je da cink nije prisutan u omotaču, ali prema najnovijim simulacijama, cink je u stvari element kog ima u izobilju. Ovo ima ogromne implikacije i ukaziju na to da Zemlja nije nastala od materijala iz ovog Sunčevog sistema.

“Ovaj novi rad ukazuje na to da Zemlja mora da je formirana iz izvora koji je siromašniji sumporom; u smislu geohemije, najbolji kandidat za ovaj materijal su metalnom bogati CH hronditi,“ rekli su istraživači.

Naučnici su toliko dugo bili sigurni u poreklo Zemljinih materijala i konstituciju omotača. Sa ovim rezultatima, oni moraju priznati da su pogrešili i da je Zemlja nastala iz izvora izvan Sunčevog sistema. Za šta su još prilično sigurni da nije potpuno tačno?

Konsenzusno mišljenje je često popularno, ali je retko tačno.

Probuđeni određenom emocijom ili pokrenuti uverenjem, umovi lako gravitiraju ka popularnim zaključima, ispunjavajući lična očekivanja. Želja da se uklope ili potreba za pripadanjem mogu biti te koje dovode do toga da se umovi zadovolje pogeršnim konsenzusnim mišljenjem.

Kada se um zadovolji jednim zaključkom i suviše je slab da ospori ono što je utvrđeno kao činjenica, onda je istina ono što većina misli da jeste. Kada umovi pokušavaju da ispune očekivanja, kada ih okupira predodređeno mišljenje, oni pronađu način da podrže i potvrde isto konsenzusno mišljenje, čak i kada je ono pogrešno.

Samo par njih probije granice norme i traži dublje istine, osim onih popularnih. Ovde se mozak može osloboditi, u hrabrosti da ospori popularno mišljenje. Ovde se prave naučna otkrića. Ovde se ljudi oslobađaju od porobljavajućih sistema verovanja.

Slabo, emocijama vođeno konsenzusno mišljenje dominira vodećim razmišljanjem o pitanjima kao što su klimatske promene, imunologija, i poreklo života na Zemlji.

Konsenzusno razmišljanje prožima ljudske misli kada veruju ili podležu onima na vlasti. Uticaj moćnih ljudi se množi jer umovi žele usaglašenost i da im neko pokaže put. U duhu poštovanja autoriteta, mnogi umovi se usaglašavaju. Ljudi su skloni pokoravanju.

Ovo ponašanje je uobičajeno na koledžima, u crkvama, korporativnim strukturama, i u vladi. Razboritost se gubi kada umovi slobodno veruju u ono što im se kaže. Iako trajni imunitet nije pronađen u nauci o vakcinama, umovi se lako usklađuju i veruju u večnu vakcinaciju (i veruju da to nije povezano sa autizmom).

Isto tako, iako je ugljenik osnovni element života, umovi se lako okreću protiv njega u ime zaštite zemlje od “globalnog zagrevanja.“ Bez obzira na to što nam kažu, nauka se ne zasniva na bezbroj pitanja sa kojima nam je ispran mozak da verujemo u njih.

Webtribune.rs