KUSTURICA U TERMINALNOJ FAZI LUDILA: “Handke je po Republici Srpskoj prelazio po 20 km u vrijeme „kada su na zapadu, Volterova kopilad izvršila atentat na Boga“

Prepoznao je, da je KiM, sada evropsko utočište Svevišnjeg”, rekao je Emir Kusturica…

 

 

Ne smijemo povjerovati da život može da ne bude čudo. Ovo je prilika da u Andrićevom institutu govorim o paralelnim istinama u našim životima. U svim srpskim zemljama, oni nisu baš prisutni, zatvarmo se u svoju ljušturu, pa nas pisci kao što je Peter Handke jako iznenade. Iznenade nas istinom koja nam je danas preko potrebna, kada govorimo o Kosovu i Metohiji. Jer kada o Kosovu pričamo, mi govorimo o sebi, rekao je između ostalog Emir Kusturica na predavanju o ovogodišnjem dobitniku nobelove nagrade za književnost.

 

“Kosovski mit i razriješenje kosovskog čvora, to je najjača ideja koja nas objedinjuje. Ta istina, da je Peter Handke dobio „Nobelovu nagradu“ potvrđuje. Da nikada ne treba priznati nezavisno Kosovo”, kaže Kusturica a prenose Večernje novosti.

 

Kusturica je rekao da bi nakon ove rečenice mogao da stavi tačku na ovo predavanje, ali ipak odlučuje da nastavi.

 

“Nastaviću zbog toga ne zato što nemamo ništa bolje nego da iščekujemo čudo, već zato što je razum – konformista i izdajnik. Lako ga je korumpirati. Razum čini sve protiv čuda. Osećanja nas zato izdaju rijeđe, preko njih spoznajemo duboko značenje pojedinih događaja. Čuda ostaju izvan algoritama koji nas vuku u paukovu mrežu pionira vještačke inteligencije, zamku kompjuterskog zagrljaja koji nas vodi u nepoznati prostor suženja svesti. Svi tonemo u priželjkivanu intelektualnu hibernaciju. Zato u čuda treba vjerovati, tako ćemo otvoriti prostor u kome će se ona zaista i desiti”, rekao je Kusturica.

 

On kaže da je u “slučaju KiM – Handke“, ako je uopšte riječ o slučaju, vezivno tkivo su dvije stvari.

 

“Prva stvar, to je je nepopustljiva veza naše pravoslavne kulture za individualnost. Najbolji primer je Handke, individualista kao što je to bio i Ivo Andrić. Obojica su disciplinu katolika pretvorili u emocionalnost pravoslavca. Oni spajaju nespojive krajnosti evropske kulture. Handke je pomirio razlike između zapadne hrišćanske i naše pravoslavne tradicije. Njegovo delo, iako deluje izvan religije, ipak nije lišeno religioznosti, naprotiv.

 

Druga stvar je naša vezanost za Kosovo i Metohiju. To je kulturni temelj evropskog hrišćansva. I nije temelj jedino srpske kulture, već se prostire na sjeveroistok prema Moskvi, na jug prema Konstantinopolju, na zapad do Avra i preko Lamanša do Engleske…”

 

Reditelj kaže da je to ujedno i slika budućnosti, elementarnih čestica koje struje našom osjećajnosti i prelaze put koji, prema tvrdnjama naučnika, prelazi krv u ljudskom organizmu prevaljujući čak 20 kilometara.

 

“Pretpostavka je, da je Handke prateći svoje srce, oponašajući put krvi, prelazio po 20 kilometara dnevno na ugroženim teritorijama gdje su živeli Srbi, na Kosovu i u Republici Srpskoj. I to je radio u vrijeme „kada su na zapadu, Volterova kopilad izvršila atentat na Boga“ (ovde se misli na racionalizam 15. vijeka i na sve što je iz njega proisteklo). Prepoznao je, da je KiM, sada evropsko utočište Svevišnjeg”, rekao je Emir Kusturica.

KUSTURICA U TERMINALNOJ FAZI LUDILA: “Handke je po Republici Srpskoj prelazio po 20 km u vrijeme „kada su na zapadu, Volterova kopilad izvršila atentat na Boga“

| Skandal, Slider, Vijesti |
About The Author
-