BEOGRAD – Iako su do tada pet godina bili u tajnoj vezi, Jovanka je ostala zatečena. Godinama nikome nije otvarala dušu niti otkrivala kako joj je maršal stavio prsten na ruku.
Svojevremeno se poverila najdugovečnijem Titovom savetniku Blaži Mandiću, koji je u svojoj knjizi “S Titom” u detalje opisao prosidbu najpoznatijeg jugoslavenskog para. O odnosu s Titom znala je da razgovara i s njegovim ličnim lekarom dr Aleksandrom Matunovićem.”Suvišno je pričati, koliko sam bila iznenađena i zbunjena? Pa ja sam bila devojka iz sredine sa patrijarhalnim pogledima. Meni je najpre razlika u godinama isključivala pomisao na takvu vezu. Osim toga, bila sam – neće biti neskromno da to kažem – dopadljive spoljašnjosti i imala sam više udvarača”, rekla mu je Jovanka.
Tito ju je sa pitanjem toliko oborio s nogu da se više ni ne seća šta joj je u tim trenucima prolazilo kroz glavu. “Ali ne, ne. Nisam se ja brzo s tim pomirila i lako predala. Potrajalo je to. Ipak blizina i vreme, a svakako i moja opčinjenost njegovom ličnošću, učinili su svoje. I posle nekog vremena počela je ta naša veza”, govorila je Jovanka.
Pune 32 godine, koliko je bila mlađa od svog supruga, prema Jovankinim rečima, nisu predstavljale prepreku. Čitala mu je Šantića, Radičevića… Štaviše, upravo je prva dama Jugoslavije svojom intimnom ispovešću mnogima otvorila oči i zatvorila usta jer su šuškali i ogovarali je da se “udala za starca koji ništa ne može”. “Razlika u godinama je bila velika, no ja je nisam osetila. Tito je bio pun energije, vitalan”, rekla je.
Presudna bliskost usledila je nakon Titove operacije bruha 1947. na Brdu kod Kranja. “Ta operacija nije prošla lako. U jednom trenutku ozbiljno se zakomplikovalo”, pričala je Jovanka, koja se tih dana nije odvajala od njegove postelje. Čitala mu je, kako je rekla, najlepše epske pesme. Mnoge je znala i napamet pa mu je recitovala stihove Alekse Šantića i Branka Radičevića.
“Njemu je to bilo nepoznato jer je ponikao i rastao u drugoj sredini”, rekla je opisujući kako se kao mlad otisnuo u svet najpre u bliže evropske zemlje, da bi posle kao ranjenik i zarobljenik, dospeo u Rusiju i sticajem okolnosti onde duže vreme ostao. Jako mu se dopalo nasleđe koje mu je prenosila Ličanka.
“Imala sam utisak da uživa slušajući me”, govorila je Jovanka. Samo tri godine kasnije Tito je opet oboleo. Ovog puta mučila ga je upala žuči. Jovanka se ni tada nije odvajala od njegove postelje, samo su to manje skrivali od javnosti.
U aprilu 1952. objavili su da su u braku. Titov lični lekar dr Aleksandar Matunović u svojoj knjizi “Jovanka Broz Titova savladarka” Titovu četvrtu suprugu opisao je kao ambicioznu ženu koja je htela da nasledi Tita. Nakon njegove smrti Matunović je rekao za maršala da je to “bravar kakvog svet nije video”.
Tito je sa 60 godina bio vitalniji od ijednog mladića, pohvalila mu se Jovanka. Jednom prilikom bivši predsednik SFRJ potanko mu je opisao zbog čega ne može odoleti ženama:
“Mladost je bujna i raskošna, ona je proleće života, puna je hormona kao biljka sokova. Mladost je očaravajuće i kreativno doba. Mlado telo je čvrsto, jedro, puno topline i životne energije. Oči mladih osoba su pune radoznalosti, žara i požude. Koža mladih žena je baršunasta, meka i vlažna. Znoj devojaka i mladih žena ima opojni miris i sladunjav ukus. On je najjači prirodni afrodizijak koji deluje preko čula mirisa i ukusa, a pojačano se luči u trenucima emotivnog uzbuđenja”, govorio je Tito Matunoviću.
Od dve nevenčane i dve zakonite supruge Matunović tvrdi da mu je Davorjanka Paunović ipak bila najveća ljubav života. Ozakonili bi svoju vezu da su stigli, ali pred kraj rata njegova najveća ljubav obolela je od tuberkuloze. Umrla je u Beogradu. Zbog nje je Tito za vreme rata umalo bio isključen iz Partije. Žestoko su ga napadali jer je održavao odnose u divljem braku. Nije pognuo glavu pred članovima Vrhovnog štaba. Pre bi se partije odrekao nego Zdenke, ali bolest ju je odnela. Zdenku nije olako zamenio sa Jovankom.
Između nevenčane i venčane supruge, Titove emocije okupirala je slavna operska pevačica Zinka Kunc, koja je bila udata, i to, kažu, srećno, za Titovog generala. Zinka je imala sve što je priličilo budućoj supruzi maršala. Tačnije imala je previše – muža. A Jovanka tada mladost i lepotu.
Sa 17 godina Jovanka je stupila u partizane, prošla vojnu obuku i bila vrstan strelac. Čak je dva puta ranjavana. Svog supruga je prvi puta videla u Daruvaru. Zamenila je Zdenku na mestu njegove sekretarice i ulazila u kalup žena kakve je Tito rado imao za ljubavnice.
Za Titovu suprugu nedostajalo joj je obrazovanja. Kraj njega je mogla opstati samo učena žena, koja je znala da razgovara o umetnosti, istoriji koliko i o kozmetici. Jovanka je više znala o kalibrima pušaka nego o visokoj modi. Bila je mladi borac, a istovremeno se brinula o mlađim sestrama Zori i Nadi, koje je svojevremeno izvukla iz domova za ratnu siročad u Vinkovcima i Otočcu.
One nisu zaboravile njenu žrtvu i jedine su koje su ostale uz nju kada joj je nakon Titove smrti svet okrenuo leđa. Bliska saradnja Tita i Jovanke urodila je brakom. Tajno su se venčali u aprilu 1952. a njihovoj ženidbi kumovali su Aleksandar Ranković i Ivan Gošnjak. U dvorcu Dunavka kod Iloka proslavili su uz ručak. Ali sa tog istorijskog događaja nema nijedne fotografije. To samo govori koliko su se krili od očiju javnosti.
Jovanka je tada imala 28 godina, a Tito 60. Objava o njihovom braku odmah je osvojila medije. U Rimu i Opatiji učila je o protokolarnim susretima Njegovu Ličanku opisivali su kao zanosnu crnku, krupnih očiju i bujne kose. Po svojoj spoljašnjosti, Jovanka mu je bila idealna partnerka.
Nedostatak obrazovanja morala je brzo da nadoknadi nakon udaje, pa ju je Tito poslao u Opatiju i Rim. Tako je Jovanka učila kako treba da se ponaša u protokolarnim susretima i kako da se odeva. Za nju je čak iz Rusije došla profesorka koja ju je učila ruski, a uporedno je učila francuski i engleski. Ubrzo se Jovanka od vojnika preobrazila u otmenu ženu.
Postala je prva dama u svakom smislu te reči. U totalnom preokretu pomagale su supruge visokih jugoslavenskih rukovodilaca poput Vere Velebit, Pepce Kardelj, Milice Vukmanović, Slavke Ranković, Pjere Popović i Lepe Popović. Svoju sposobnost i prirodnu nadarenost iskoristila je kao najjače oružje za upijanje znanja jer je imala visoke ambicije – biti vladarka, a ne samo formalna prva dama.
(Kurir.rs