Istraživač konačno otkrio zašto je potonuo Titanik: Razlog nije bio ledeni brijeg nego nešto mnogo opasnije …

Katastrofa “Titanika”, koji je u ranim jutarnjim časovima 15. aprila 1912. godine, posle sudara sa ledenim bregom, potonuo u ledene vode Atlantskog okeana i sa sobom odneo živote oko 1500 putnika i članova posade, decenijama je predmet raznih nagađanja šta je moglo da dovede do tako kobnog ishoda.

Brojne teorije su se pojavile, od one da je iz nekih razloga “Titanik” bio zamenjen sa brodom-blizancem “Olimpija”, koji je prethodno već imao tri udesa, što je učinjeno radi malverzacija sa osiguranjem, pa do pretpostavke da ga je pogodio torpedo sa neke nemačke podmornice.

Svemu je priključena i opskurna priča o “prokletoj mumiji”, koja je transportovana na “Titaniku”, pa je udes bio osveta zbog njenog uznemiravanja!

Zvanično, kriv je led

Na kraju zvanične istrage, koju su zajedno vodili Britanci i Amerikanci, jedino je bilo izvesno da je brod potopljen nakon što je udario u ledeni breg.

Da bi misterija bila veća pobrinuo se irski novinar Šenan Moloni, koji je tri decenije istraživao potonuće “Titanika” i na kraju uspeo da dođe do fotografije kao krunskog dokaza: ugalj je goreo u ogromnom brodskom spremištu danima i nedeljama pre nego što se “nepotopivi” otisnuo na kobni put bez povratka.

Moloni je pre nekoliko godina od naslednika direktora kompanije “Vajt Star Lajn” otkupio fotografije snimljene u Belfastu, u brodogradilištu. Na desnom boku broda, upravo iznad linije vode i mestu u koje će, desetak dana kasnije, udariti ledeni breg, zapazio je dugačak crni trag.

Crna fleka na desnom boku broda bila je od vatre!

– Pitali smo neke pomorske graditelje šta bi to moglo da bude i niko nije znao, a prema inženjerima sa Imperijal koledža u Londonu, pruga je mogla da bude uzrokovana vatrom u trospratnom skladištu uglja na “Titaniku”, u onom delu koji je bio blizu njegovog desnog boka – navodi novinar.

Vatra je tinjala tri nedelje pre nego što je “Titanik” krenuo na put…

On veruje da je vatra počela možda i tri nedelje pre nego što je brod krenuo na put i da, zbog ogromne količine uglja (6.000 tona) neophodne za plovidbu, posada nije mogla da je ugasiti, pa je tinjanje ignorisano zbog straha od mogućeg otkazivanja plovidbe.

Kako je došlo do toga da ugalj počne da gori u spremištu broda?

Posadi je bilo zabranjeno da govori o vatri u potpalublju

Geolozi su, u “Reviji za geološki inženjering” (2007), objasnili da samozapaljivanje uglja nije retka pojava i da do njega dolazi usled reakcije kiseonika na okolnu temperaturu, kada se oksidacija pojačava kako temperatura raste. Jednom kada dođe do tog procesa, ugalj je vrlo teško ugasiti.

Prema izjavama preživelih članova posade i vatrogasaca, od kojih je veoma ubedljivo bilo svedočenje Džona Dileja, njima je bilo zabranjeno da bilo šta govore putnicima o vatri koja se širi u trupu broda i sve vreme su radili na njenom obuzdavanju.

Vatra je buktala, brod je jurio i santu nije mogao da izbegne zbog brzine!

Šta se događalo u noći, 14. aprila 1912. godine u severnom Atlantiku?

Scenario sklopljen na ovaj način kaže da je požar uzeo maha i da su ložači užurbano grabili ugalj da bi ga zaustavili, zbog čega je oko ponoći brod plovio izuzetno velikom brzinom, navodno, čak 11 metara u sekundi! Zbog masivnosti nije mogao za kratko vreme da promeni pravac, došlo je do sudara sa plovećim ledenim bregom.

Zašto je orkestar i dalje svirao dok je brod tonuo?

Iz istog razloga zbog kojeg se, posle udarca u santu, ni konstruktor “Titanika”, Tomas Endrjuz nije se previše uzbuđivao. Bio je siguran da će pregrada odigrati ulogu primarne odbrane od okeana! Endrjuz je u tim trenucima procenjivao štetu od udarca, ali nije znao za požar niti kakva se drama dešava u trupu broda.

Zvanično je potonuo u jednom delu, ustvari je – pukao!

Kada je voda, i pored Endrjuzovog optimizma, kroz oštećenu pregradu prodrla u brod, katastrofa je bila neizbežna. Napunila je pramac i težina je povukla “Titanik” na dno. Zvanično, potonuo je u jednom delu, ali kada je olupina pronađena 1985. godine utvrđeno je da je prethodno pukao na dva dela.

U zvaničnoj istrazi svedočili su preživeli vatrogasac, Čarls Hendrikson i ložač Frederik Baret. Oni su borbu sa vatrom počeli čim su napustili Sauthempton. Svedočili su da je pregrada bila oštećena, “crveno usijana” i “veoma ulubljena”. Na pitanje sudije šta su preduzeli, izjavio je da su je očistili i preko nje namazali “neko crno ulje”.

(Novosti.rs)