„Na spisku imena koji će se naći na spomeniku u Novom Sadu se nalaze mnoga sporna imena. Govori se o propustu, a ja nisam siguran da je reč o propustu, pre bih rekao da je reč o nameri”, kaže profesor Bešlin.
Historičar Milivoj Bešlin ocjenio je da pokušaj postavljanja novog spomenika u Novom Sadu na kome bi trebalo da se nađu imena onih koji su proglašeni krivim za učešće u Novosadaskoj raciji predstavlja „pokušaj stvaranja novosadskog Blajburga“. „Niko ne osporava potrebu da se komemoriraju sve žrtve, ali vi imate na neki način pokušaj stvaranja malog novosadskog Blajburga. Uzeli ste nevine žrtve kojih je bilo i prekrili ste ih stvarnim zločincima – onima koji su bili krivi. Onim nad kojima je izvršena smrtna presuda, između ostalog, i zbog učešća u Novosadskoj raciji. To je problem“, istakao je Bešlin.
Dok se čeka da se na postament u Novom Sadu postavi spomenik nevinima, i dok građani protestuju, uvjereni da bi se među žrtvama mogli naći zločinci, ispostaviće se da se nešto slično u Subotici već desilo.
„Na spisku imena koji će se naći na spomeniku u Novom Sadu se nalaze mnoga sporna imena. Govori se o propustu, a ja nisam siguran da je reč o propustu, pre bih rekao da je reč o nameri. Ona može biti dobra ili loša, ali je evidentno da je reč o nameri. Kada govorimo o tom spisku, ili inciijativi, nju je podneo u SO Novi Sad Savez vojvođanskih Mađara 2016. godine. Nije tada doneta odluka, ali je kasnije ta odluka promenjena, odnosno donesena je odluka da će spomenik biti podignut. Ono što je sporno je inicijativa SVM-a koja je pomenula spisak i ono šta će na tom spomeniku da piše“, kazao je Bešlin.
Dodaje da je ovakva odluka donijeta na osnovu sporazuma između SNS i SVM, koji na lokalu čine vlast, kao i da je trebalo na spomeniku da piše „Svim nevinim žrtvama 1944-1945. godine“.
„Tu se otvorilo mnoštvoNo pitanja i kontroverzi, Prvo, da li to znači da pre 1941. godine nije bilo nevinih žrtava, zbog čega je uzeta 1944. godina i čija se smrt time želi komemorirati. Poenta je da u Novom Sadu, postoji valika trauma, i ne samo jedna. Ali, najveća trauma je novosadska racija, kada je u januaru 1942. godine stradalo 1246 ljudi u Novom Sadu i više stotina ljudi u čitavoj Bačkoj. Imate spomenik na Novosadskom keju koji komemorira tu najtraumatičniju epizodu iz novosadske istorije. Sa druge strane, sada hoćete da podižete spomenik na drugom kraju grada gde treba da se komemoriraju i oni koji su tu novosadsku raciju sproveli, podržali, inicirali i pozdravili“, objasnio je Bešlin.
Prema njegovim riječima, na spisku koji je planiran za taj spomenik nalaze se imena onih koji su organizovali novosadsku raciju i ovi koji su ubijeni u novosadskoj raciji.
„Ne možete imati spomenik novosadskoj raciji u jednom kraju grada, i spomenik koji, između ostalog, komemorira i one koji su tu raciju sproveli, incirali i pozdravili, u drgom delu. Ne možete imati oba spomenika“, podvlači Bešlin.
Ocjenjuje da živimo u periodu historijskog revizionizma, i taj period traje već određeno vreme.
Pošto se kao najčešći cilj toga spominje narativ o istorijskom pomirenju jednih i drugih, smatra da se na taj način ne može doći do pomirenja.
Bešlin je u emisiji Novi dan pročitao neka od imena koja su na spisku za postavljanje na novom spomeniku, a za koje se pouzdano zna da su podržali novosadsku raciju.
„Treba obraćati pažnju na svaki spomenik u Srbiji koji komemorira ratne zločince, saradnike okupatora fašiste i kvinslinge. Činjenica je da su se oko ovog u Novom Sadu građani pobunili i pružili otpor i da se podigla velika prašina… Užasno je bitno da građani Novog Sada u ovome istraju zato što na taj način „ne čuvamo samo neko sećanje na prošlost i na jugoslovenski antifašizam, već određujemo kakvu ćemo budućnost imati. Dakle, to nije pitanje prošlosti, to je pitanje i budućnosti“, zaključio je Bešlin.
(N1)