Dragan Marinković Maca: Bludnik, svodnik, narkoman…

Dragan Marinković Maca, glumac i voditelj koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, od svog prvog pojavljivanja važio je za osobu koja ruši sve predrasude pa tako zna reći kako ga mogu voljeti ili mrziti, ali nikako i ignorirati..

 

 

Ukus gorčine

 

Ovih dana popularni Sarajlija osvaja publiku svojom novom predstavom, a dok se priprema da po četvrti put stane pred sarajevsku publiku i 24. februara izvede „Sunce tuđeg neba“ u Domu mladih“, Maca je u intervjuu za “Express Magazin” pričao o supruzi Jovani, sinovima Lavu i Fjodoru, kao i o međuljudskim odnosima i svojim slabostima…

 

Koliko ste zadovoljni predstavom „Sunce tuđeg neba“, kakve su reakcije publike?

 

– „Sunce tuđeg neba“ se pokazala kao odlična predstava. Prezadovoljan sam jer sam postigao pun pogodak, posebno jer je aktuelna na svim ex yu prostorima. Publika je svugdje ista, svi imaju isti problem, a taj problem je otići ili ostati.

 

To je lično pitanje na koje imaš hiljadu zašto, hiljadu zato. Predstava daje sve odgovore i ruši sve tabue, podstiče na razmišljanje. To nije uopšte lagana predstava bez obzira na salve smijeha, ukus gorčine preovladava na samom kraju. Ljudi znaju da šute po desetak minuta kada se sve završi. Presretan sam što je sve na kraju rezultiralo savršeno.

 

Važite za osobu koja razbija tabue od samih svojih početaka. Koliko Vam je to donijelo dobra?

 

– Ne kajem se ni zbog čega. Imam slobodu koja je najveća ljudska vrijednost i bogatstvo. Kad mi ljudi naruše bilo koju vrstu digniteta, ne dam im pardona. Ne diram nikog i ne dozvoljavam nikom da diraju mene. Na dobitku sam jer ne stajem ispred ogledala i ne pljujem samog sebe. U principu, osjećam se dobro jer nisam sebe pljunuo, ponizio, degradirao, minimizirao… Nisam glup čovjek, ne idem ispod nečega što se zove kodeks.

 

Svojevremeno ste izjavili kako je brak administrativno govno. Jeste li u međuvremenu promijenili mišljenje?

 

– Ne, i dalje mislim da je papir budalaština. Dvoje ljudi ili jesu ili nisu. Ne treba im ni papir ni matičar ni vjerski obred. Ako jesmo – jesmo, ako nismo – nismo. Čemu lažni moral?

 

Šta Vas je privuklo kod supruge Jovane?

 

– Ona sama svojom pojavom, svojim stavom, intelektom, duhovitošću. Zajebana je, a ja volim da imam pored sebe jaku osobu. Slični smo, jaki smo, ali smo veliki emotivci. Lav i Fjodor jedva čekaju seku ili brata. Voljeli bismo da ostvarimo porodicu. Mi imamo zdrav odnos, moja porodica nema predrasuda i budalaština koje su sinonim za Balkan. Kod nas ne postoji taj lažni moral.

 

Jeste li sinovima prijatelj ili autoritet?

 

– I kad imaš prijatelja, moraš biti autoritativan prijatelj, nećeš biti slina, tako da sam im prvo prijatelj, ali hijerarhija je uredno postavljena. Zna se ko je roditelj i ko je gazda u kući sve do njihove 18. godine kada postanu pravno odgovorni za svoje postupke.

 

Jezik je Vaše najjače oružje. Koje su Vaše slabe tačke?

 

– Ne znam je li slaba ili nije, ali to je povjerenje u ljude. Ja i dalje vjerujem u ljude i ne mogu se mijenjati. Otvorim se, predam se drugarstvu, a u stvari ljudi su stoka. U većini slučajeva gledaju samo interes, ali nije to više ni onaj banalni interes.

 

Bludnik, svodnik…

 

Veliki ste hedonista, uživate u životu, ali zbog toga su Vas pljuvali, nazivali alkoholičarem, narkomanom…

 

– Bludnik, svodnik i narkoman (smijeh)! Zavist je čudo. Kad ne znaju šta će mi, onda me pljuju. Ljudi ne vole uspješne ljude. Ovdje je najteži posao gledati svoja posla. Svi žive tuđe živote dok im njihovi protiču kroz prste neumitno i vrlo brzo. Budale i stoka neobrazovana! Život je jedan, živi ga punim plućima.

 

Za kraj, kažite nam biste li pružili ruku nekadašnjoj kolegici Indiri Kučuk Sorguč?

 

– Ne mogu ja pružiti ruku, Bože sačuvaj. Ni joj ni Senadu Hadžifejzoviću koji su mi udarali na kašiku, na moj lik i moje djelo. Ljudi koji su me ujeli za srce i htjeli na svaki mogući način da me ispljuju za mene su mrtvi. Fukare.

 

Da li biste opet ušli u neki rijaliti?

 

– Ma ne. Nema potrebe, nema para, nema ljudi, nema ničega. Kad je bilo para, bilo je i mene u rijalitijima. Došao, uzeo pare i otišao.

Dragan Marinković Maca: Bludnik, svodnik, narkoman…

| Intervju, Satira - Showbiz, Slider |
About The Author
-