Dijelim kancelariju sa zgodnom koleginicom, udatom.
Moje godište, vrlo ljubazna, izgleda joj se sviđam. Nije zadovoljna svojim brakom, rijetko pominje muža, a ni faca joj nije sretna kad je pozove.
Ja slobodan, nemam djevojku duže od godinu dana, prethodna me ostavila, jer nisam mogao da joj se posvetim, radim težak posao, a kući imam invalida o kome moram da brinem, osuđen da plaćam tuđe grijehe. Ako bih i našao drugu, ne bi dugo trajalo.
Ovo bi mogla da bude veza bez obaveza, nas dvoje provodimo više vremena zajedno na poslu, nego ona kući sa mužem.
Znam da nije u redu, ovaj put idem na udatu ženu, ali želim nečim da ispunim moj prazan i jadan život. Kad mi prođe vrijeme, slaba će to biti utjeha da kažem sebi: Bio sam moralan čovjek…