Ruska invazija na Ukrajinu od koje se dugo strahovalo nastavlja da besni nakon što je Vladimir Putin najavio svoju ”specijalnu vojnu operaciju” protiv zemlje u ranim satima 24. februara.

 

 

Dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokazuje ulice Kijeva, neumorno okupljajući međunarodnu zajednicu za podršku, njegov narod pruža otpor, zadržavajući ruske oružane snage najbolje što mogu, piše Independent.

 

Rusija u međuvremenu nastavlja da primenjuje brutalne taktike opsadnog ratovanja, okružujući gradove u zemlji i podvrgavajući ih intenzivnom granatiranju, strategiji koja je ranije viđena u Čečeniji i Siriji.

 

Poput Harkova i Marijupolja, ruske rakete su tukle po gradovima u želji za postepenim teritorijalnim osvajanjem na istoku i jugu Ukrajine, dok je gađanje stambenih zgrada i bolnica dovelo do ogorčenih optužbi da su civili namerno gađani i da su počinjeni ratni zločini.

 

Apeli Zelenskog da NATO uvede zonu zabrane letova ostaju bez odgovora jer Zapad strahuje da bi takav čin bio protumačen kao provokacija od strane Rusije i uvukao alijansu u mnogo veći rat oko Istočne Evrope.

 

Međutim, predsednik SAD Džo Bajden, britanski premijer Boris Džonson i generalni sekretar UN Antonio Gutereš pridružili su se drugim globalnim silama u osudi ”neisprovociranog i neopravdanog” napada Moskve i obećali da će je smatrati ”odgovornom”, a Zapad je uveo nekoliko rundi oštrih ekonomskih sankcije protiv ruskih banaka, preduzeća i oligarha.

 

Oni su se takođe suočili sa kritikama jer nisu učinili dovoljno da podrže više od 3 miliona izbeglica, koje su pobegle iz svoje domovine u susedne države poput Poljske, Mađarske, Slovačke, Rumunije i Moldavije.

 

Napetosti u regionu, koje su počele u decembru kada su se ruske trupe okupile na granici sa Ukrajinom, zaista su eskalirale u poslednjoj nedelji februara kada je Putin odlučio da zvanično prizna proruske otcepljene regione Donjecku Narodnu Republiku (DNR) i Lugansku Narodnu Republiku (LNR) kao nezavisne države.

 

To mu je omogućilo da premešta vojne resurse u te oblasti, u očekivanju nadolazeće invazije, pod maskom pružanja zaštite saveznicima.

 

Taj razvoj događaja značio je višemesečne diplomatske pregovore, poput onih koje su vodili amrički državni sekretar Entoni Blinken, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i britanska sekretara spoljnih poslova Liz Tras u nadi da će izbeći nesreću na kraju nisu uspeli.

 

 

 

 

Ali koja su ključna pitanja koja stoje iza sukoba, gde je sve počelo i kako bi se kriza mogla odvijati?

 

Kako je počela kriza?

 

Ako se vratimo osam godina unazad, sadašnja situacija daje više konteksta. Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine nakon što je predsednik te zemlje Viktor Janukovič, koji je naklonjen Moskvi, oteran sa vlasti masovnim protestima.

 

Nedeljama kasnije, Rusija je ”bacila oko” na dva separatistička pobunjenička pokreta na istoku Ukrajine i to je na kraju dovele do toga da su proruski pobunjenici u Donjecku i Lugansku proglasili DNR i LNR nezavisnim državama, iako su ostali u potpunosti nepriznati od strane međunarodne zajednice.

 

Više od 14.000 ljudi je poginulo u borbama koje su trajale tokom proteklih godina, a koje su opustošile istočno industrijsko srce Ukrajine – Donbas.

 

I Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju da šalje trupe i oružje da podrži pobunjenike, ali je Moskva demantovala optužbe, navodeći da su Rusi koji su se pridružili separatistima to učinili dobrovoljno.

 

Mirovni sporazum iz 2015. – Minsk II, kome su posredovale Francuska i Nemačka kako bi se pomoglo u okončanju bitaka velikih razmera, obavezao je Ukrajinu da ponudi autonomiju separatističkim regionima i amnestira pobunjenike, dok bi Ukrajina ponovo preuzela punu kontrolu nad svojom granicom sa Rusijom na teritorijama koje drže pobunjenici.

 

Međutim, sporazum je veoma složen, jer Moskva nastavlja da insistira da nije bila strana u sukobu i da stoga nije vezana njegovim uslovima.

 

U tački 10 sporazuma nalazi se poziv na povlačenje svih stranih oružanih formacija i vojne opreme iz spornih DNR i LNR.

 

Ukrajina kaže da se ovo odnosi na snage iz Rusije, ali je Moskva ranije negirala da ima svoje trupe u tim državama.

 

Prošle godine, nagli porast kršenja primirja na istoku i koncentracija ruskih trupa u blizini Ukrajine podstakli su strahove da će novi rat izbiti, ali su tenzije splasnule kada je Moskva povukla većinu svojih snaga nakon manevara u aprilu.

 

 

 

 

Kakva je trenutno situacija?

 

Početkom decembra 2021, američki obaveštajni zvaničnici utvrdili su da Rusija planira da rasporedi čak 175.000 vojnika u blizini ukrajinske granice u pripremi za moguću invaziju za koju su verovali da bi mogla da počne početkom 2022. godine.

 

Kijev se takođe žalio da je Moskva postavila preko 90.000 vojnika u blizini granice dve zemlje, upozoravajući da je u januaru moguća ”eskalacija velikih razmera”.

 

Pored toga, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga rekao je da Rusija ima oko 2.100 vojnog osoblja na istoku Ukrajine koji kontrolišu pobunjenici i da ruski oficiri imaju sve komandne položaje u okviru separatističkih snaga.

 

Moskva je ranije više puta negirala prisustvo svojih trupa na istoku Ukrajine, ne iznoseći nikakve detalje o broju i lokacijama svoje vojske, rekavši da njihovo raspoređivanje na sopstvenoj teritoriji nikoga ne bi trebalo da brine.

 

U međuvremenu, Rusija je optužila Ukrajinu da je prekršila sporazum Minsk II i kritikovala Zapad jer nije podstakao Ukrajinu da se pridržava njenih uslova.

 

Usred ljutnje, Putin je je odbio sastanak sa Ukrajinom, Francuskom i Nemačkom, rekavši da je beskorisan u svetlu ukrajinskog odbijanja da se pridržava pakta iz 2015. godine.

 

Moskva je takođe oštro kritikovala SAD i njene saveznike iz NATO-a zbog toga što su Ukrajini dali oružje i održavali zajedničke vežbe, rekavši da to ohrabruje Ukrajinu da pokušaju da povrate oblasti pod kontrolom pobunjenika silom.

 

 

 

 

Šta bi se sledeće moglo da se dogodi?

 

Sa Putinovom najavom ”specijalne vojne operacije”, ostvaren je, kako piše Independent, najgori scenario.

 

Kremlj je ranije rutinski poricao da ima bilo kakve planove za invaziju, a u te tvrdnje je malo ko verovao.

 

Čak i nakon najnovijeg saopštenja ruskog predsednika, ruski izaslanik u UN negirao je da Moskva ima bilo kakve pritužbe prema ukrajinskom narodu, za koji je insistirao da neće biti meta, već samo onih koji su na vlasti.

 

To se pokazalo kao potpuno netačno.

 

Zapadni lideri, ujedinjeni u osudi, uveli su sankcije Rusiji, a one prete da će uništiti rusku ekonomiju, što bi na kraju moglo ponovo da izvrši pritisak na Putina, uprkos njegovim najboljim naporima da ućutka kritične medije i nastajuće proteste.

 

Bajden je u međuvremenu uverio međunarodnu zajednicu da će Rusija odgovarati za svoje postupke.

 

(Kurir.rs)

DA LI JE OVO OBJAŠNJENJE SUKOBA? Zašto je zapravo Rusija napala Ukrajinu? Ovako rat vidi britanski list