Nakon psovke i tog ponižavanja, smatrao sam da ne trebamo biti u istoj prostoriji – rekao je Ademović

Prvi zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Kemal Ademović (Narod i Pravda) je gostujući u Centralnom dnevniku sa Senadom Hadžifejzovićem na Face TV-u govorio o sastanku u Konjicu te opisao kako je tekao razgovor između Milorada Dodika i njega u kojem je Dodik opsovao genocid u Srebrenici.

“Izlagao sam u pomirljivom tonu, da se ne prepadaju građani, on je počeo napad na moju ličnost, govorio je da sam AID-ovac i da sam pritvarao Srbe. Rekao sam da to nije istina, Nikšić me zamolio da se strpim pa da kasnije odgovorim. Rekao je da Vijeće ministara nije vlada nego pomoćni organ, vrijeđao je međunarodnu zajednicu, ja sam kazao ‘vi mene niste persirali, ja vas hoću, zbog funkcije i glasova koje ste osvojili, ne ulazeći u to kako ste ih dobili, jer smo mi domaćini i jer je Bajram’. Rekao je da oni nisu protiv Trojke već su protiv Ustavnog suda. Rekao sam da sam položio zakletvu da štitim Ustav, a to je i Ustavni sud.

Kada sam spomenuo genocid, on je opsovao. Iako sam kazao da ću prije kraja sastanka morati ići, mogao sam ostati još. Ali, kada je opsovao genocid, bilo mi je muka, ustao sam i izašao. Nisam neko ko bježi sa fronta. Ja sam pun argumenata i mogu se suočiti s bilo kim, ali ovo nije bio ambijent za bilo kakav razgovor. Ljudi koji su ostali iza mene, čuo sam da je naš Nihad Omerović napustio, ali ne znam zašto. Nisam ostao, jer sam bio protiv tog sastanka, a nakon psovke i tog ponižavanja, smatrao sam da ne trebamo biti u istoj prostoriji. Nema se na to šta odgovoriti, ustao sam i izašao. Nisam ja neko ko će njemu odgovarati na taj način. Crvene linije se ne mogu prelaziti. Ko kod da ih pređe, stat ću mu na crtu. I negiranje genocida na ovako brutalan način je crvena linija. Možda sam malo više emotivan nego drugi. Ovi što su ostali možda su tražili neka druga rješenja, mogu ljudi više podnijeti. Ja to ne osuđujem”, kazao je Ademović.

Rekao je da svako ima svoj ugao i da ostavlja pravo akterima da to objasne na svoj način.

“Ja sam prvi put bio u tom formatu i bio je prisutan taj čovjek, vrlo je čudan. Danas sam razgovarao sa Magazinovićem, koji mi je rekao da je Dodik nakon toga bio drugi čovjek, izvinio se, rekao hajdemo da radimo.

Mislim da je Dodik iskusan političar koji se služi svim sredstvima da bi ostvario ciljeve koje je sebi zacrtao. Jesu li to ciljevi SANU-a koji su genocidni, zaštita njegovih ličnih interesa koje pokriva državnim. U petak je bio neko kome treba pomoć. Jesu li to pare ili neka druga pomoć, pa između ostalog i ljekarska pomoć. Ako neko u 15 minuta ima navalu bijesa, ide iz krajnosti u krajnost, sa njim nešto nije uredu. A razgovara o sudbini građana BiH.

Ja sam izašao i nakon toga ništa ne znam. U momentu kad sam izlazio ustao je Helez i nešto je promrmljao, opsovao je, čini mi se nešto. To je bila prva organska reakcija. Ne mogu reći je li to dobro ili loše, ne mogu ga osuđivati. To je reakcija na akciju, psovka na psovku”, kazao je Ademović.

Na konstataciju Senada Hadžifejzovića da je gospodski otišao sa sastanka, Ademović je kazao:

“U ulozi koju imam, prvi zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda, nisam ja fizičko lice Kemal Ademović, koji će istresti svoju frustraciju, ja nemam pravi na to. Moram ostati dostojanstven, predstavljam građane. Ja ne mrzim nikoga. To što postoji ideologija koja je loša i zločinačka, što se nađu ljudi koji pokrenu mase, atakovati na neke građane je gašenje posljedice. Treba se baviti uzrokom. Mi smo se u prošlosti bavili i sankcionisali neke koji su bili loši momci”.

Zatim je otkrio i šta su bili Dodikovi ključni zahtjevi u Konjicu.

“Ključni Dodikov zahtjev je bio Zakon o Ustavnom sudu. Ustavni sud je najbolje pozicioniran organ u Aneksu 4. Ustava BiH. U članu 6. je sve tačno propisano i da su presude konačne i obavezujuće. Jedino je rečeno da se može nakon pet godina urediti zakonom izbor sudija stranaca. Ali se za to nisu stekli uslovi. Treba prvo reformisati pravosuđe, donijeti antikoruptivne zakone, da bude vladavina prava, da bi se ključni stub u ustavnom sistemu reformisao, a to je Ustavni sud. On je tražio da se istjeraju stranci i da se donese ustavni zakon. To je neprihvatljivo, i u Trojci je rečeno da nikome ne pada napamet da pređe tu crvenu liniju. Ustavni sud je jedina brana donošenju zakona koje donosi NSRS.

Kad NSRS donese antidejtonski i antiustavan zakon, nakon što prođe procedura, onda ide apelacijom na Ustavni sud BiH, koji apelacijom to može staviti van snage. Tako je 2004. pod predsjedavanjem Mate Tadića Ustavni sud BiH promijenio nazive gradova, izbacivanjem prefiksa srpsko”, podsjetio je Ademović.

(SB)

Related posts:

Sarajevo – muslimanski grad? Hikmeta Zulić o slučaju KCUS: Fiziotarapeut Mirojević nije radio sam Miroslav Ćiro Blažević za beogradske medije: Portugal kupio utakmicu s Bosnom Karamatić – “Ako se Komšić kandiduje bit će to kraj ovog mutanta koji nazivamo domovinom” ZAMJENIK MINISTRA ODBRANE BiH MIRKO OKOLIĆ OTKRIVA: Hrvati ne žele u Oružane snage BiH, mijenja se… AKADEMIK SLAVO KUKIĆ OGOLIO SVE DO KRAJA: O eskapadama Čovića i Dodika, „ruskom zagrljaju“ iz kojeg nema povratka, vrijeđanju Komšića, prebrojavanju krvnih zrnaca… Silajdžić odgovorio Lagumdžiji: Ja sam spasio BiH! Optužbu da sam srušio Aprilski paket doživljavam kao kompliment TRAŽIO LJEKARSKU POMOĆ I PRIJETIO BOMBOM: POLICIJA OTKRILA DETALJE DRAME U DOBOJU MIJATOVIĆ O NAPADIMA KOJE TRPI: “Ja Vojin Mijatović, Srbin, pomoći ću Izetbegoviću da izda BiH? Nije gluplji vic smišljen!” MUDERRIS PODRŽAO IZETBEGOVIĆA: NISTE SAMI PROTIV SVIH, MI SMO VAŠ TIM

Powered by YARPP.

ADEMOVIĆ O SASTANKU U KONJICU: “Kada je Dodik opsovao genocid, bilo mi je muka, ustao sam i…”