EU je Bosni i Hercegovini odobrila kandidatski status, da niko nije negodovao, u Sarajevu ili Banjaluci. Jedva je bilo primetno i to, da je odluka EU naišla na prećutno odobravanje. Crna Gora hrabro održava nadpolovičnu većinu podrške za EU, koja gotovo da je saučestvovala, posredstvom svoje lokalne korumpirane diplomatije, u rušenju institucija i vladavine prava.

Pobuna evropske Crne Gore protiv klerostaljinističke okupacije nije samo prva pobuna protiv populista u službi Moskve, Pekinga i Beograda, ona je buđenje iz prokletstva samoće i depresije.

Piše: Nikola SAMARDŽIĆ

Homogena skupina veruje da je vredna i posebna. Identifikacija postaje poricanje drugog. Tako se izmišljena zajednica povlači u samoću. Ona je može prevazići, poput svake ljudske jedinke, odrastanjem koje je bolno, upoznavanjem drugog, suočavanjem sa samom sobom. Obično, opet, posredstvom drugog. Teško je zamisliti tuđe mišljenje i osećanja, zato je drugi stranac. Svako biće je jedinstveno, ponekad uvereno da je jedino, da je drugo samo prolazni san, ili fikcija.

Strah od drugog ponekad eskalira slomom zajednice, i instrumentalizuje se. Slom zajednice može pokrenuti dijalog o besmislu, ili obračun s tuđinom koji, u vizuri sopstvenih demona, postaje svako. Razaranju zajednice nema kraja, ako se ne postave jasne granice, ali ne samo granice prostora nego i one koje sugeriše etika odgovornosti. Neuređena zajednica svojim rasturom neće postati racionalna, ili se držati načela prosvećenosti. Zato je, uverenjem da smo svi poraženi, bilo potrebno zaustaviti raspad zajednice, kad je već nestala i razlomila se, na prvoj tački koja nudi nova polazišta ua budućnost, ali se, pod uticajem malignih sila, i u opštoj zbunjenosti, ta tačka izgubila u stihiji loših namera. I dok evropsko iskustvo podseća da kulturna i emotivna Jugoslavija neće nestati, upravo kulturna i emotivna zajednica bila je predmet i plen destrukcije.

Politički sustav lako se spustio na razine njenih konstitutivnih činilaca. Dominantna elita koja je razbila Jugoslaviju i kontroliše njenu manje razvijenu polovinu, odbacuje evropsku perspektivu koju je namenila sopstvenim potomcima. Politička kasta je svesna da je evropski svet najbolji od svih svetova, ali i da je destrukcija, s podlogom suštinskog zla, otišla predaleko. Njihova Evropa je u primarnim nagonima, u divljaštvu i korupciji koja je ulaznica u stvarnu Evropu, dok ih bude tolerisala, a tolerancija upućuje na saučestvovanje.

Nestanak Jugoslavije nije doneo relaksaciju od pobuda koje su vodile rasturanju. Nastupila je labava ravnoteža nervoznih, gubitničkih frustracija. Jednom uspostavljen, besmisao je beskrajan. U traganju za drugim, i eliminaciji drugog, zato nema kraja.

Zato smo na rubu građanskog rata, bez obzira na karakter i snagu suprotstavljenih snaga. Različitost, konstruisana ili stvarna, mitska ili razumna, podstiče osećanje samoće koje ne dopušta razumevanje drugog, i ako nastupi priznanje. Nestanak Jugoslavije uveo nas je u stanje melanholije koja se sama sebe oslobađa depresivnim izlivima neobuzdane mržnje kojoj je prethodilo osećanje zajednice u kulturi koja je zaostajala vekovima u odnosu na razvijeno evropsko susedstvo. Samoća je odlutala u lažnu religiju. Njeni šamani preuzeli su ulogu poglavica, ali su postupci slični, time i banalni, poput zla koje njima rukovodi.

Jugoslaviju je rasturala federalna vojska u odsustvu federalne vlade, Crnu Goru, poslednju malu Jugoslaviju rastura federalna crkva dok je vlada u Moskvi. Depresiji doprinosi odustajanje od rukovođenja osnovnim funkcijama. Odricanje od odgovornosti je maligno, korozivno, i postaje opšte, kako se ona prebacuje ne na drugog, nego na stranca koji to zapravo jeste. U trouglu Moskve, Brisela i Vašingtona nismo ni kolonije, da ih neko uređuje.

U prokletstvu samoće, i prošlost se vraća, izopačena, isključivo da doprinese besmislu, i da nam se sveti. Mi tu prošlost još uvek dobro ne poznajemo. Oni koji se kunu u Tita, ili oni koji ga kunu, obično o njemu ne znaju dovoljno, niti se sećaju tog vremena, koje je ionako trajalo dugo, sa oscilacijama, nekad i oštrim rezovima. Klerostaljinizam nije prva takva pojava koja je postala očigledna tek kad je Putin zapretio svetskom miru, ali nije samo uvezeno zlo, nego i izvorno, i karaktera koji postaje opšti.

Zapad se decenijama upoznavao s jugoslovenskim i albanskim paradigmama, ali nije bio u stanju da ih na vreme primeni na Rusiju, bez obzira na njene posebnosti. Možda se posluživši jugoslovenskim iskustvom, Putin je prethodno Rusiju izložio depresiji samoće, u preispitivanju koje, odbacivanjem drugog gubi svaki smisao čija ishodišta nisu destruktivna.

Evropska unija je dizajnirana upravo u toku egzistencijalne krize ideniteta koju su za sobom ostavila razaranja svetskih ratova, ali je njena formula uspešna zahvaljujući tehnokratskom karakteru koji je odbacio identitetske dileme. Slično Jugoslaviji, nije izgrađen evropski identitet koji bi pozivao na kulturno jedinstvo liberalno-demokratske matrice koja nije naročito ispunjena emotivnim sadržajem, niti prožeta zacrtanim kulturnim normama. Jugoslavija nije bila nacija, nego sistem funkcija okupljenih u jednoj ličnosti šefa države, vojske i partije. Kad je ličnost nestala, zajednica se raspala, a njene funkcije preuzele nove ličnosti i sistemi upravljanja.

Evropa je motivacija bez entuzijazma, ali Evropa efikasno poništava sve dileme koje su uporne upravo jer su besmislene, u osnovi izmišljene, dok odbacuje suvišne granice koje su stvarne, i potrebne, samo za izmišljene zajednice. Ovdašnje elite prema Evropi su zato podmukle. EU je Bosni i Hercegovini odobrila kandidatski status, da niko nije negodovao, u Sarajevu ili Banjaluci. Jedva je bilo primetno i to, da je odluka EU naišla na prećutno odobravanje. Crna Gora hrabro održava nadpolovičnu većinu podrške za EU, koja gotovo da je saučestvovala, posredstvom svoje lokalne korumpirane diplomatije, u rušenju institucija i vladavine prava. Pobuna evropske Crne Gore protiv klerostaljinističke okupacije nije samo prva pobuna protiv populista u službi Moskve, Pekinga i Beograda, ona je buđenje iz prokletstva samoće i depresije.

Ima zajednica koje odbacuju pojam drugog. Američki idenitet zasnovan je na asimilaciji u SAD. Američki nacionalizam je inkluzivan, u neumoljivom procesu adaptacije, sveden na jednostavna, lako razumljiva načela, sadržana u kratkim formulama. Zato američka kultura posmatra prvo pozitivnu stranu stvarnosti. Crna Gora, u ulozi poslednje Jugoslavije, ako se Bosna ne oporavi, opstajaće samo ako njen nacionalizam, i država, budu karaktera koji je otvoren u jasno definisanim uslovima koji se striktno primenjuju.

Balkanski nacionalizmi su ekskluzivni, tako da negiraju svako drugo, i grupe koje su najsličnije, njih naročito, dopirući, sistemskim odbacivanjem, do same jedinke. Tako postaju usamljeni, depresivni i besmisleni. U banalnoj stvarnosti koja se svodi na priprostu dedukciju, nema primera idealne figure srpskog nacionaliste, mada je kolektiv čvrsto i jasno opredeljen za svoje bitne karakteristike i namere za budućnost, mada postaje sve jasnije da se one, tako postavljene, nikad neće ostvariti. Ima ličnosti koje tome teže, ali obično posluže za sprdnju, ili im se sudi za poremećaje u ponašanju. Skupina istih ličnosti okupirala je Crnu Goru. I u tom smislu mirna pobuna nudi poruke koje su opšte.

(Gradski.me)

Related posts:

PRIČA SUROGAT MAJKE: ‘EVO KAKO IZGLEDA NOSITI TUĐE DIJETE 9 MJESECI, RODITI GA TE SE ZAUVIJEK ODVOJITI OD NJEGA’ BILA JE ZVIJEZDA 90-IH, JEZDA JOJ JE FINANSIRAO ALBUME: Preživela je tragediju, mjesecima nije izlazila iz kuće, nestala sa scene, a sad je ušla u rijaliti i niko je nije prepoznao! PROFESOR DŽEVAD JAHIĆ POJAŠNJAVA: “Nazivi Bošnjanin, Bošnjak, Bosanac su sinonimski nazivi za…” LJILJANA SMAJLOVIĆ O NAPADIMA NA VANJU BJELICU-PRUTINU: “I ja sam bila udata za Muslimana, zadržala njegovo prezime, što mi šovinisti ne mogu oprostiti” AVDO AVDIĆ OTVORENO: “Budimo realni, Naša stranka pripada Hrvatskom narodnom saboru… KO JE PORFIRIJE PRIVATNO, ČOVJEK KOJI SLUŠA PLOČE “BIJELOG DUGMETA”: Kako je profesor Hrvoje Klasić “prorekao” dolazak novog patrijarha SPC-a SVEMU JEDNOM DOĐE KRAJ: Doboj postaje „živo blato“ iz kojeg će se Sanja Vulić i Boris Jerinić teško izvući; Slijedi im… BOŠNJAČKE DŽENNETSKE HURIJE I GENETSKI HURCI(PALCI): Ko bi u ovdašnjoj seriji “Porodica” hapsio, a ko spašavao… STUDENTICA KOJA JE OTIŠLA IZ BIH O BEZNADNOJ SITUACIJI Kada mladost odgovori Izetbegoviću: Nećemo se vratiti kao Izraelci, vani je predivno i nikom ne fali priča o… KOLUMNA DRAGANA MARKOVINE: “I kad se poslije proslave Tuđmanovog rođendana učinilo da ne može besmislenije i gore, dobili smo izvještaj s rođendana Dragana Čovića”

Powered by YARPP.

PROKLETSTVO SAMOĆE: “Crna Gora, u ulozi posljednje Jugoslavije, ako se Bosna ne oporavi, opstajaće samo ako njen nacionalizam i država budu karaktera koji je otvoren”