OVI MISTERIOZNI DOGAĐAJI MOGU DA PROMIJENE RAT U UKRAJINI! Savjetnik Zelenskog najotvorenije opisao politiku svoje vlade

AUTOR: Uroš Matejić

Požari na ruskim vojnim objektima, počevši od helikopterskog napada 1. aprila na skladište goriva u Belgorodu, nedaleko od ukrajinske granice, ubacili su novu nepoznanicu u vojnu jednačinu rata.

Samo nekoliko trenutaka nakon što su 1. aprila na videokameri uočene rakete ispaljene iz niskoletećih helikoptera, vatreni plamen je zahvatio skladište goriva u ruskom gradu Belgorodu. Veliki požar izbio je u vojno-istraživačkom institutu u blizini Moskve. Još je nekoliko drugih velikih skladišta širom Rusije eksplodiralo.

Ovi i drugi slični incidenti na ruskoj teritoriji su možda najintrigantniji i najmisteriozniji događaji koji su se odigrali u poslednjem mesecu rata u Ukrajini. Ako ih izvodi Ukrajina, oni predstavljaju dela nezamislive smelosti: jedan od tih napada bio je razlog zašto se oglasila sirena za vazdušni napad na ruskom tlu, prva posle Drugog svetskog rata, piše Njujork tajms.

Rusija je optužila Ukrajinu da je izvršila helikopterski napad, a vojni analitičari sugerišu da je ukrajinska sabotaža izazvala i druge požare. Ukrajina se nije zvanično oglasila povodom ovih navodnih napada. Ali kroz dvosmislene komentare, neki ukrajinski zvaničnici su ostavili otvorenu mogućnost ukrajinskog učešća u tim napadima.

Aleksij Arestovič, savetnik šefa kabineta predsednika Vladimira Zelenskog, do sada je najotvorenije opisao politiku svoje vlade prema napadima unutar Rusije, nazivajući je “strategijom namerne dvosmislenosti“.

“Ništa ne potvrđujemo i ništa ne poričemo”m rekao je savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika. U intervjuu, Arestovič je uporedio takav pristup sa izraelskom dugogodišnjom politikom namerne dvosmislenosti u vezi sa nuklearnim oružjem.

Dalekosežne implikacije

Svaka eskalacija ukrajinskog napada na Rusiju mogla bi imati dalekosežne implikacije, uticati na javno mnjenje o ratu u Rusiji i razbesneti Kremlj do tačke potpune eskalacije sukoba, rekao je Endrju E. Kramer , novinar Nju Jork Tajmsa s dugogodišnjim iskustvom rada u regionu.

Požari na ruskim vojnim objektima, počevši od helikopterskog napada 1. aprila na skladište goriva u Belgorodu, nedaleko od ukrajinske granice, ubacili su novu nepoznanicu u vojnu jednačinu rata. Ona ukazuje na mogućnost da bi Rusija, nakon nekoliko nedelja nanošenja razorne štete Ukrajini, mogla da počne da trpi gubitke na sopstvenoj teritoriji.

Udari dolaze u dva oblika: vojni napadi nisko letećim helikopterima u blizini granice i sabotaža, duboko unutar ruske teritorije.

I dok neki požari jasno ukazuju na napad ili činove sabotaže – kao što su dva požara koja su izbila u rezervoarima goriva u Brjansku 25. aprila – drugi ostaju neobjašnjivi, pri čemu ni Rusija ni Ukrajina ne ukazuju da su na bilo koji način povezani s tim.

Dva scenarija

Incidenti su pokrenuli debatu o tome da li mogu da navedu ruski narod da na pravi način sagledaju rat, koji za sada mogu da vide samo na televiziji, kroz propagandne filtere državne televizije, i tako shvate da su i sami ugroženi Putinovom politikom.

Postoji i scenario u kome bi požari i eksplozije mogli da dovedu Ruse do dalje homogenizacije i daljeg postavljanja temelja za opštu mobilizaciju, što bi omogućilo Kremlju da pošalje više trupa na ratišta.

Kijev je već, pomalo fatalistički, signalizirao da su bilo kakvi kontranapadi na Rusiju jednostavno deo rata koji je Rusija započela.

“Ako ste se odlučili da napadnete drugu državu, izvršite masovna ubistva, tenkovima zgnječite mirne ljude i podržavate ubistva, pre ili kasnije će doći vreme da vratite taj dug. Dakle, eksplozije u Belgorodskoj i Voronješkoj oblasti je samo prirodan proces. Karma je surova stvar”, rekao je Mihajlo Podoljak , pregovarač u timu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ukrajina je do sada dobila britansku javnu podršku za direktan napad na Rusiju, a Džejms Hepi, zvaničnik britanskog ministarstva spoljnih poslova, rekao je da su udari “potpuno legitimni” s obzirom na važnost skladištenja goriva i municije u ruskoj invaziji Ukrajine. Hepi je takođe podržao upotrebu oružja koje je isporučila Britanija, rekavši da njegovo korišćenje za napade unutar Rusije “nije nužno problematično”.

Oni žele rat na ruskom tlu

Ruska vojska, koja već dva meseca ispaljuje rakete na ukrajinske gradove i vojne ciljeve, uključujući skladišta goriva, upozorila je 13. aprila šta će se dogoditi ako Ukrajina uzvrati. Portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je ruskim novinskim agencijama da će Rusija odgovoriti tako što će gađati ukrajinsko rukovodstvo.

“Ako se ovi slučajevi nastave, ruska vojska će ciljati centre za donošenje odluka, uključujući i one u Kijevu“, rekao je Konašenkov.

Nakon upozorenja usledila su tri velika požara unutar Rusije, uključujući i jedan u blizini Moskve, na Vojnom istraživačkom institutu u Tveru.

Eksplozije i helikopterski napadi na rusku teritoriju takođe podižu moral Ukrajinaca. Nakon što su shvatili efikasnost borbene taktike malog obima tokom bitke za Kijev u martu, ukrajinski komandanti srednjeg ranga su predložili da se ova strategija nastavi i unutar Rusije.

“Rat se neće završiti dok ne bude na ruskoj teritoriji. Nije tajna da ruski narod ne podržava rat. Nije tačno da je samo Putin kriv, a da su ostali Rusi miroljubivi. Moramo uplašiti rusko društvo. Napad na njihovu zemlju bi promenio njihovu percepciju. Ljude poput mene treba poslati u Rusiju”, rekao je komandant ukrajinske brigade, koji je tražio da ga identifikuju samo po nadimku Ajkula, jer nije ovlašćen da govori javno.

(MONDO)