Muž Silvane Armenulić otvorio dušu o njenoj smrti.
Pevačica Silvana Armenulić važila je za fatalnu ženu u bivšoj Jugoslaviji, ali je samo jedan muškarac uspeo da osvoji njeno srce, te da zasluži titulu njenog muža i oca njene ćerke.
Radmilo Armenulić progovorio je o odnosu sa suprugom, ali i o tragičnoj smrti nakon koje je cela Jugoslavija bila zavijena u crno.
Ljubav između Silvane i Radmila rodila se u hotelu “Grand”, a kako kaže Radmilo to je bila ljubav na prvi pogled:
– Rano sam se oženio prvi put. Bilo je to 1962. godine. Silvana je nesrećno nastradala 1976. godine, pa sam se posle 13 godina ponovo oženio, i to Mirom, koju sam dugo poznavao. Silvanu sam upoznao u hotelu “Grand”, tamo je pevala. Jedan moj prijatelj, nažalost pokojni, Koča, čija je žena isto pevala, bio navalio: “Ajde da odemo u ‘Grand’, ajde da odemo!” I odemo. Silvana je pevala neku pesmu i ja sam joj rekao da ne peva dobro i da ja znam reči. Zapisao sam joj reči i sećam se da je posle pevala baš onako kako sam joj napisao. To je, takoreći, bila ljubav na prvi pogled. Ona se u to vreme zabavljala sa jednim apotekarom, ubrzo su raskinuli i mi smo krenuli. Venčali smo se, ja sam otišao u Nemačku, tada mi se rodila i ćerka, pa su njih dve dolazile kod mene. Silvana je u to vreme postala mnogo popularna, posle serije “Ljubav na seoski način” – ističe Radmilo.
Radmilo i Silvana venčali su se 26. oktobra 1961. godine bez znanja roditelja, nakon čega su otišli u kafanu “Vidin kapija”. Svoju vezu sa Silvanom, Radmilo je krio od bližnjih, zbog straha da je njegovi ne prihvate jer je obična “kafanska pevačica”, te ju je prvi put odveo kući na porodični ručaka onog trenutka kada je Silvana postala njegova supruga. Međutim, nije bilo razloga da ovaj par krije svoju vezu, roditelji našeg velikog tenisera bili su srećni izborom snajke, jedino ih je razočaralo što ništa nisu znali.
Jedan od najtragičnijih trenutaka iz njegovog života definitivno je Silvanina smrt, koja se desila na današnji dan, 10. oktobra, pre tačno 45 godina, a kako kaže, šta se desilo te noći ni dan-danas nije razjašnjeno:
– Vraćala se iz Aleksandrovca i u jednom trenutku ju je zabolela glava. Pevala je tamo u nekoj kafani i udarila glavom u neki šiljak, pa se s Miodragom Jašarevićem promenila u Kolarima i on je seo za volan. Da li je pao u šećernu komu ili je zaspao, šta se desilo, to se ne zna ni dan-danas. On inače nije vozio brzo, a tada se valjda oslonio na gas i direktno su udarili u kamion. Na mestu su ostali mrtvi on, Silvana i njena sestra Mirjana, koja je bila u drugom stanju. I to je cela priča – dodaje on za “Kurir”.
Iako je patnja zbog gubitka žene još uvek tu, Armenulić je otkrio da ima i puno razloga za sreću otkrivajući koji su najsrećniji trenuci njegovog života:
– Što se tiče velikih životnih radosti, kad me već pitate, velika je, naravno, bila rođenje moje ćerke, svi u porodici su se radovali, nema tu šta. Pa onda rođenje unuka. E, a najveća teniska radost je kad smo dobili Francuze u Beogradu 1985. godine, jer su oni bili izraziti favoriti sa tri igrača iz top deset. To niko nije verovao, bila je stvarno ogromna radost. Ma, svi uspesi su me radovali! Kad mi kažu da se u porazu uči… To… Ma… Ja poraze nisam podnosio. Mnogi neće da priznaju da je tako – zaključio je Armenulić za pomenuti portal.
(Espreso)