Srbijanski “Blic” piše da je prošlo skoro mjesec dana od usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovesti u Crnoj Gori, ali se tenzije između vjernika Srpske pravoslavne crkve i crnogorskih vlasti ne smiruju. Da li je moguće naći kompromisno rešenje koje će umiriti strasti i pomiriti bratske narode u Crnoj Gori, pita se “Blic”.
“Blic” piše da je svojevrsna ironija što je zakon koji bi trebalo da se bavi slobodom vjeroispovesti, doveo do toga da upravo jedan mirni vjerski ritual, kao što je pravoslavna litija, bude zabranjen na Cetinju. Litija je zabranjena zbog upozorenja policije da bi u toku održavanja moglo da dođe do sukoba.
Predsjednik Crkvene opštine Cetinje Rajko Radusinović rekao je da mu je iz policije rečeno da ne mogu da garantuju bezbjednost i da će “pasti krv”.
Umjesto litije održano je protestno okupljanje za “čisti obraz Crne Gore”, jasno usmjeren protiv vjernika SPC.
“Branićemo ovih dana Crnu Goru od dušmana”, skandirali su okupljeni.
I u toku prethodnih mjesec dana vidjeli smo sukobe između vjernika SPC i policije, proteste i kontraproteste, pa se postavlja pitanje dokle će oni trajati i da li situacija može da eskalira.
U međuvremenu je vlada Crne Gore na čelu sa premijerom Duškom Markovićem pozvala Mitropliju crnogorsko-primorsku na dijalog.
Mitropolit Amfilohije je rekao da Crkva očekuje istinski, pravi dijalog, koji je u saglasnosti sa Venecijanskom komisijom i sa evropskim zakonima jasan dijalog kako bi se, kako je rekao, donio zakon koji je saglasan vjekovnom predanju Crne Gore i savremenim evropskim zakonima.
– Ako je to samo poziv da razgovaramo o ovom bezakonju, onda nema potrebe. Oni su nama to nametali već nekoliko puta – rekao je mitropolit.
Međutim, pitanje je na šta su spremne dvije strane zarad postizanja kompromisa.
Popov: Pokeraški potez Đukanovića koji može da dovede do eskalacije
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam rekao je za “Blic” da bi dogovor na koji je mitropolita Amfilohija pozvao crnogorski premijer mogao da ima neke rezultate, ali da je za to potrebno vrijeme.
– Rezultat pregovora iza zavjese bi mogao da bude postignut sporazum. Ali potrebno je vrijeme, tu ima političkih igara naravno. Amfilohije želi veću samostalnost svoje mitropolije – rekao je Popov.
Ipak, on upozorava da stvari mogu eskalirati.
– Uvijek ima provokatora, incidenti su mogući – rekao je Popov.
Prema njegovom mišljenju, zabrana litije je neopravdana, osim u slučaju da je zaista postojala neka ozbiljna prijetnja.
Popov ističe da je ove probleme moguće riješiti jedino na državnom nivou.
– Mora da bude komunikacije između zvaničnika srpskih i crnogorskih vlasti. Dugo nismo vidjeli zajedničke sjednice Srbije i Crne Gore. Neki problemi postoje već godinama i oni moraju da se rješavaju na najvišem nivou – rekao je on.
Ipak, on smatra da će se neki dogovor postići, rekavši da se sve ovo dešava i u vrijeme predizbornih kampanja u obje zemlje, te da “jedni drugima čine usluge”.
Što se tiče Zakona o slobodi vjeroispovesti, Popov kaže da je u pitanju samo još jedan “pokeraški potez Đukanovića”.
– Đukanović preduzima riskantne poteze. Ali njemu ide na ruku ovo što se dešava, da gurne afere u drugi plan. Ovo je još jedan pokeraški potez Đukanovića, ni prvi ni poslednji – zaključuje Popov.
Zašto je sporan Zakon o slobodi veroispovesti
“Blic” piše da je Zakon o slobodi vjeroispovesti uglavnom u skladu sa stavovima EU. Ipak, i Evropa i domaći eksperti, kao problematične označili su članove 52 i 53 ovog zakona.
Tako prema članu 52, “verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, a za koje se utvrdi da su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina”.
Dalje, prema članu 53 “Organ uprave nadležan za poslove imovine dužan je da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi verske objekte i zemljište koji su, u smislu člana 52 ovog zakona, državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti”.
Kritičari zakona smatraju da je on posebno usmeren protiv Srpske pravoslavne crkve.
Prošlo je skoro mesec dana od usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, ali se tenzije između vernika Srpske pravoslavne crkve i crnogorskih vlasti ne smiruju. Da li je moguće naći kompromisno rešenje koje će umiriti strasti i pomiriti bratske narode u Crnoj Gori?
Ironija je što je zakon koji bi trebalo da se bavi slobodom veroispovesti, doveo do toga da upravo jedan mirni verski ritual, kao što je pravoslavna litija, bude zabranjen na Cetinju. Litija je zabranjena zbog upozorenja policije da bi u toku održavanja moglo da dođe do sukoba.
Predsednik Crkvene opštine Cetinje Rajko Radusinović rekao je da mu je iz policije rečeno da ne mogu da garantuju bezbednost i da će “pasti krv”.
Umesto litije održano je protestno okupljanje za “čisti obraz Crne Gore”, jasno usmeren protiv vernika SPC.
“Branićemo ovih dana Crnu Goru od dušmana”, skandirali su okupljeni.
I u toku prethodnih mesec dana videli smo sukobe između vernika SPC i policije, proteste i kontraproteste, pa se postavlja pitanje dokle će oni trajati i da li situacija može da eskalira.
U međuvremenu je vlada Crne Gore na čelu sa premijerom Duškom Markovićem pozvala Mitropliju crnogorsko-primorsku na dijalog.
Mitropolit Amfilohije je rekao da Crkva očekuje istinski, pravi dijalog, koji je u saglasnosti sa Venecijanskom komisijom i sa evropskim zakonima jasan dijalog kako bi se, kako je rekao, doneo zakon koji je saglasan vekovnom predanju Crne Gore i savremenim evropskim zakonima.
– Ako je to samo poziv da razgovaramo o ovom bezakonju, onda nema potrebe. Oni su nama to nametali već nekoliko puta – rekao je mitropolit.
Međutim, pitanje je na šta su spremne dve strane zarad postizanja kompromisa.
Popov: Pokeraški potez Đukanovića koji može da dovede do eskalacije
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam rekao je za “Blic” da bi dogovor na koji je mitropolita Amfilohija pozvao crnogorski premijer mogao da ima neke rezultate, ali da je za to potrebno vreme.
– Rezultat pregovora iza zavese bi mogao da bude postignut sporazum. Ali potrebno je vreme, tu ima političkih igara naravno. Amfilohije želi veću samostalnost svoje mitropolije – rekao je Popov.
Ipak, on upozorava da stvari mogu da eskaliraju.
– Uvek ima provokatora, incidenti su mogući – rekao je Popov.
Prema njegovom mišljenju, zabrana litije je neopravdana, osim u slučaju da je zaista postojala neka ozbiljna pretnja.
Popov ističe da je ove probleme moguće rešiti jedino na državnom nivou.
– Mora da bude komunikacije između zvaničnika srpskih i crnogorskih vlasti. Dugo nismo videli zajedničke sednice Srbije i Crne Gore. Neki problemi postoje već godinama i oni moraju da se rešavaju na najvišem nivou – rekao je on.
Ipak, on smatra da će se neki dogovor postići, rekavši da se sve ovo dešava i u vreme predizbornih kampanja u obe zemlje, te da “jedni drugima čine usluge”.
Što se tiče Zakona o slobodi veroispovesti, Popov kaže da je u pitanju samo još jedan “pokeraški potez Đukanovića”.
– Đukanović preduzima riskantne poteze. Ali njemu ide na ruku ovo što se dešava, da gurne afere u drugi plan. Ovo je još jedan pokeraški potez Đukanovića, ni prvi ni poslednji – zaključuje Popov.
Zašto je sporan Zakon o slobodi veroispovesti
Zakon o slobodi veroispovesti uglavnom je u skladu sa stavovima EU. Ipak, i Evropa i domaći eksperti, kao problematične označili su članove 52 i 53 ovog zakona.
Tako prema članu 52, “vjerski objekti i zemljište koje koriste vjerske zajednice na teritoriji Crne Gore, a za koje se utvrdi da su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina”.
Dalje, prema članu 53 “Organ uprave nadležan za poslove imovine dužan je da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi vjerske objekte i zemljište koji su, u smislu člana 52 ovog zakona, državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtjev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti”.
Kritičari zakona smatraju da je on posebno usmjeren protiv Srpske pravoslavne crkve.