SPC i njeni vernici danas slave Preobraženje, praznik za koji se vezuju mnogi običaji. Među najpoznatijim je da se posle 19. avgusta više ne kupa u rekama i jezerima, a u zavisnosti od kraja Srbije drugačija su i verovanja.
U pojedinim delovima se veruje da ko se bude kupao, kamen će se lako preokrenuti, odnosno da će skliznuti u vodu i utopiti se. Drugi pak to ne rade jer se menja vreme, smatra se da je Preobraženje poslednji dan leta.
– U narodu se Preobraženje, 19. avgusta, slavi kao prelaz iz letnjeg u zimski period – rekao je nedavno Dragomir Antonić, etnolog iz Beograda za Novosti.
– Vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je bujalo polako vene. Od tada se ne preporučuje ni kupanje u rekama i jezerima, jer se “preobraze i kamen u vodi i list u gori”. Dugo je to smatrano čak i praznoverjem, ali je 2009. godine NASA pokazala da je tačno! Posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, stručnjaci NASA konstatovali su da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele.
On, takođe, naglašava da narodno verovanje ne navodi razloge zbog kojih upozorava da nešto ne valja činiti, ali to nije dovoljno dobar povod da se takva verovanja odbace.
Kalendar – Po starom srpskom kalendaru, godina se deli na leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra. Naučna istraživanja su pre nekoliko godina pokazala da se ova dva datuma poklapaju i sa sunčevim kalendarom kada se menjajaju njegove energije.
To je, takođe, potvrdila NASA, jer je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca – ističe naš sagovornik.
– Viševekovno je i verovanje da nije dobro zaspati u hladu oraha – podseća Antonić. – Medicina je tek u 20. veku dokazala da stablo, lišće i plodovi oraha obiluju jodom i da dugotrajan ili višegodišnji boravak u njegovoj blizini izaziva poremećaj rada štitaste žlezde. Narodno verovanje je, takođe, da postoje osobe koje imaju “zle oči” i da oni mogu ureći druge, naročito bebe, neveste i trudnice. A, medicinski časopisi su poslednjih decenija prepuni članaka o onima koji šire “negativnu energiju” i čije prisustvo i pogled izazivaju napetost grupe ljudi ili pojedinca. Naučnici, odnosno psiholozi i lekari, ove pojave danas nazivaju različitim imenima, ali kada opisuju stanje, ono se u potpunosti poklapa sa narodnim verovanjem.
Naš sagovornik objašnjava da su uvek postojali daroviti i radoznali pojedinci koji su posmatrali i uspevali da pronađu neku vezu između prirodnih pojava i dešavanja u svakodnevnom životu. Na osnovu toga su, kaže, izvlačili zaključke, uglavnom ispravne, i saopštavali ih drugima. Saznanja su se širila i prenosila.
– Nauka je praktično potvrdila i četvrtu Božju zapovest: “Šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora, koji je posvećen Gospodu Bogu” – nastavlja Antonić
. – Da li će je posvetiti Bogu to je,danas, stvar ličnog opredeljenja. Ipak, nauka, naročito medicinska, ovu uvreženu narodnu praksu odavno je potvrdila. Odmorom se smanjuje stres i otklanja umor. U srpskoj tradiciji i nagomilanom iskustvu iz vremena kada je Srbija bila većinom poljoprivredna zemlja, godišnjih odmora nije bilo, ali se organizam od stresa krepio tokom nedelja i crvenih slova. To je ukupno 118 dana! Za odmor, dakle – trećina godine. Verujem da bi nauka to stavila pod blagotvorno dejstvo na organizam.
(Kurir.rs/Novosti)
