“Svetska populacija ne zna šta se dešava, pa čak i ne znaju da ne znaju.“ rekao je jednom prilikom Noam Čomski. Dakle, da vidimo, koje su to stvari za koje ne znamo da ne znamo.
1.) Gotovo je nemoguće otplatiti nacionalni dug
“Ništa nije tako dobro proračunato da proizvede letargiju u zemlji kao prošireni sistem oporezivanja i veliki nacionali dug.“ – Vilijam Kobet
To je zato što se novac stvara iz duga. Na
cionalni dug SAD-a iznosi 20 triliona dolara. To znači da bi (približno) 234 miliona Amerikanaca trebalo da plati otprilike po 62.000 dolara da bi se on otplatio. To uključuje bebe, decu, siromašne i beskućnike. Postoje čak i oni koji tvrde da je matematički nemoguće otplatiti dug. I gotovo svaka zemlja ima dug prema svakoj drugoj zemlji.
Kako je bivši guverner Federalnih rezervi, Mariner Ekls, rekao: “Da u našem novčanom sistemu nema dugova, ne bi bilo nikakvog novca.“
2.) Ne postoji osnovna potpora novca (sve je to iluzija):
“Novčanice Federalnih rezervi nisu otkupive u zlatu, srebru ili bilo kojoj drugoj robi, i nemaju nikakvu potporu. Te novčanice same po sebi nemaju vrednost.“ – Trezor
Sav novac je dekretni novac. Novčanica dolara je novčanica dolara zato što se svi slažu da je to novčanica dolara. Novčanica dolara nije zakonski novac, već pre “legalno sredstvo plaćanja.“ Novac je ranije bio podržan “zlatnim standardom“ – što znači da je vlada imala zlata u vrednosti od 100 dolara u trezoru iz kog su pravili novčanicu od 100 dolara koja je izašla na tržište. Međutim, oni su prešli sa zlata pre mnogo godina, tako da sada moramo vladi verovati na reč da novčanica vredi 100 dolara. Sama novčanica je samo priznanica, napravljena ni iz čega, zasnovana na dugu, i oprana od strane vlade.
3.) Kako živeti van mreže:
“Živite jednostavno tako da i drugi mogu da žive jednostavno.“ – Gandi
Vi “ne treba“ da znate kako da živite van mreže, jer onda ne možete biti pod kontrolom vlade. Što ste više samodovoljni, to korporacije mogu manje novca da zarade od vas. Što prikupite više kišnice, manje ćete morati da plaćate vodovodnim kompanijama. Što izgradite više vetrenjača i postavite solarnih panela, manje ćete morati da plaćati kompanijama električne energije. Što više instalirate bio toalete, manje ćete morati da plaćate kompanijama za vodovodne instalacije. Što se više bavite baštovanstvom, manje ćete morati da plaćate nekome drugom za hranu.
Ukratko: Što se nezavisniji, postajete manje zavisni od države. A državi se to ne dopada, jer oni vaš novac vole više nego vašu slobodu.
4.) Planirana zastarelost
“Naoružanje, univerzalni dug i planirana zastarelost – to su tri stupa zapadnog prosperiteta.“ – Oldus Haksli
Kada govorimo o zarađivanju na vama, planiralna zasterolst je način da kompanije nastave da zarađuju na vama koristeći vaše potrošačke tendencije.
Planirana zastarelost je dizajnirana u proizvod koji podstiče potrošača da kupi sledeću nadogradnju. Sve od tostera do automobila, mikrotalasnih do mobilnih telefona, pripada planiranoj zastarelosti od strane pohlepnih kompanija koje znaju da ćete se vratiti po više.
5.) Oduzimanje imovinskih prava:
“SAD nisu ništa manje ili više od velike bande.“ – Ludvig fon Mizes
Kao da policijska brutalnost, iznuđivanje i preterana moć nisu dovoljni, beskrupulozni policijski službenici manipulišu duboko propalim saveznim i državnim zakonima o oduzimanju imovinskih prava, koji im daju dozvolu da zaplete, zadrže ili prodaju bilo koju imovinu koja je navodno umešana u zločin. Ključna reč je “navodno“. Zato što se u većini slučajeva imovina oduzima čak iako nema veze sa zločinom.
Prvobitno namenjeno da se koristi u kriminalnim organizacijama velikih razmera, sada se gotovo u potpunosti koristi na pojedincima, uništavajući živote ljudi zbog sitnih “zločina“. Sve više policijskih odeljenja koristi oduzimanje u korist svojih ličnih interesa. Manje za borbu protiv kriminala a više za profit.
6.) SAD zarobljava više svog stanovništva nego bilo koja druga zemlja (i profitira od toga):
“Neki mogu reći da zatvaranje ljudi zbog njihovih dugova čini siromaštvo krivičnim delom. Pa, ako je to tačno, možda bi trebali sve siromašne staviti u zatvor. Naravno, to će zahtevati nove zatvorske kapacitete, koje možemo sagraditi koristeći ljude koje ne mogu platiti svoje zatvorske takse. Ne kao radnike, već kao cigle.“ – Stiven Kolbert
Živeti u onome što se naširoko smatra “slobodnom zemljom“, ovo bi trebalo doći kao udarac svakome ko zaista veruje u slobodu. Ukupna zatvorska populacija je porasla za 500 odsto u poslednjih 30 godina. 500! SAD imaju manje od 5 procenata svetske populacije, ali imaju skoro 20 procenata ukupne zatvorske populacije u svetu. Iako je stopa kriminala istorijski niska.
7.) Prinudno oporezivanje je krađa:
“Pošto je mali broj ljudi dovoljno mudar da vladaju sami sobom, još manje je dovoljno mudro da vladaju drugima.“ – Edvard Abi
Kada je oporezivanje prisiljeno, ne može se reći da žive u slobodnoj zemlji. Kada oporezivanje nije opciono, država koja primorava na oporezivanje nije slobodna. To je suština. Ako neko ne plati svoje poreze u takvoj zemlji, njima se preti nasiljem ili zatvorom ako ne plate. To je besmisleno iznuđivanje. A pošto to radi autoritarna vlada, to je čista tiranija.
8.) Nije vam “dozvoljeno“ da budete bez državljanstva, ali možete biti:
Biti bez državljanstva je vanzemaljski koncept u našem svetu, iako se to može proširiti na sva živa bića “u principu“ i “u teoriji“, izuzetno je teško biti suveren i bez državljanstva. To je zato što se čitav svet plaši bolesti statizma.
Slično kao životu van mreže, ovo ne biste trebali da znate, jer bi tada korumpirane nacionalne države na svetu imale manje kontrole nad vama.
9.) Policija nije zakonski obavezna da vas štiti:
“Ne postoji slabost toliko velika kao lažna snaga.“ – Stefan Molineks
Većina ljudi pogrešno pretpostavlja da je dužnost policije da zaštiti i služi. Ali to je zapravo izuzetak, ne pravilo. Policajac štiti i služi iz ljudskih pobuda, a ne zato što je to obavezan to da radi.
10.) Živimo u oligarhijskoj plutokratiji maskiranoj kao demokratska republika:
“Možda imamo demokratiju ili možda imamo veliko bogatstvo koncentrisano u rukama nekolicine, ali ne možemo imati oboje.“ – Luis Brandeis, vrhovni sud
U našem svetu, novac je moć. Novac koncentrisan u rukama nekolicine, znači moć koncentrisanu u rukama nekolicine. A pošto vlast teži da bude korumpirana ako se ne proveri, ljudi moraju biti slobodni da je provere, kako ne bi prevladala tiranija. Ali zbog prevelike militarizovane policijske snage, ljudi nisu slobodni da je provere. I tako klize u tiraniju.
Nemoguće je živeti slobodno unutar oligarhijske plutokratije.
Webtribune.rs