PUTIN UŠAO U SRCE SISTEMA: Turska kupila S-400, Rusija ulazi u Tursku sa vojnom industrijom i TRUPAMA

Dugo očekivani dogovor se dogodio. Depozit je već plaćen. Turska je konačno potpisala ugovor sa Rusijom od 2,5 milijarde dolara za kupovinu naprednog sistema raketne odbrane S-400. Sa dometom od 400 kilometara, ovaj sistem može istovremeno oboriti i do 80 meta, svaku gađajući sa po dve rakete, na navisini do 30 km.

 

 

Ovaj sistem nije operativno kompatibilan sa sistemima koje koriste zemlje NATO-a, što Turskoj pruža vojnu nezavisnost od saveza. Komandanti NATO-a neće imati kontrolu nad tim. Oprema za identifikaciju prijatelja ili neprijatelja (IFF) neće sprečiti Tursku da je koristi protiv aviona i raketa NATO-a. Postizanje pune operativne sposobnosti će zahtevati da rusko osoblje bude stacionirano u Turskoj zarad savetovanja, pomoći i trening misija.

 

Posebno je važna komponenta prenosa tehnologije ovog S-400 dogovora, jer će to omogućiti Turskoj da brzo proširi domaću odbrambenu industriju uz pomoć Rusije. Rusija bi snabdela dve baterije i pomogla Ankari da izgradi još dva takva sistema. Pre nekoliko godina, SAD su odbile da dozvole Turskoj da proizvede Patriot sistem vazdušne odbrane na svom tlu i dogovor je odbačen.

 

Ankara nema industrijsku infrastrukturu za proizvodnju sistema vazdušne odbrane. Ruski specijalisti će morati da dođu i izgrade ih od nule. Kao rezultat toga, Rusija će dobiti pristup odbrambenoj infrastrukturi države članice NATO-a. Sporazum o izgradnji nuklearne elektrane Akkuyu u Turskoj, koja će biti pokrenuta do 2023. godine, još je jedan primer plodne ekonomske saradnje.

 

NATO insistira da se članovi saveza obavežu da koriste vojni hardver koji je interoperabilan sa međusobnim sistemima. Međutim, S-400 dogovor nije prvi put da se ne poštuje princip ineroperabilnosti. Grčka je kupila ruski raketni sistem S-300 pre nekoliko godina.

 

Taj potez – još jedan znak postepenog udaljavanja Ankare od njenih zapadnih saveznika – ispunjava strateški cilj sticanja nacionalno kontrolisanih odbrambenih sposobnosti. Turska je takođe kritikovala SAD i njihove saveznika zbog njihove uzdržanosti po pitanju prodaje vojnog oružja i tehnologije.

 

Kao što se i očekivalo, ovaj dogovor je izazvao ljutnju SAD-a i drugih članica NATO-a. SAD su dugo upozoravale Tursku protiv ovog dogovora. “Uputili smo naše zabrinutosti turskim zvaničnicima u vezi sa potencijalnom kupovinom S-400. NATO-ov interoperabilni sistem raketne odbrane ostaje najbolja opcija za odbranu Turska od čitavog spektra pretnji u njihovom regionu,“ rekao je u saopštenju portparol Pentagona, Džoni Mičel.

 

Senator Merilenda, Ben Kardin, rangirani demokrata u Komitetu za spoljne odnose, zatražio je od američke administracije da proceni kako bi ovaj dogovor mogao uticati na članstvo Turske u NATO-u i pomoć američke bezbednosti Ankari, što uključuje prodaju oružja. On je izdao ovo upozorenje 14. septembra u pismu upućenom državnom sekretaru Reksu Tilersonu i sekretaru trezora Stivu Mnučinu. Prema njegovim rečima, ovaj dogovor je prekršio zakon koji je usvojen u avgustu i koji nameće sankcije “bilo kojoj osobi koja sprovodi značajnu transakciju sa odbrambenim ili obaveštajnim sektorima Ruske Federacije.“

 

Ideja uvođenja sankcija protiv Turske je već dugo na dnevnom redu EU. Najava dogovora sa Rusijom je usledila nakon što je nemački ministar spoljnih poslova Sigmar Gabrijel rekao da njegova zemlja suspenduje sve velike izvoze oružje u Tursku zbog pogoršanja situacije ljudskih prava u toj zemlji i sve zategnutijih veza. Gabrijel je dodao da on veruje da je Turska takože odbacila zajedničke vrednosti NATO-a. Ideja ekonomskih sankcija protiv Turske je prilično popularna u Nemačkoj.

 

Dakle, tri velike sile, Rusija, Turska i Iran, ujedinjene željom da okončaju krvoproliće u Siriji i poraze teroriste, postale su mete zapadnih sankcija koje su već nametnute ili tek treba da budu uvedene. Ovaj pritisak ih zbližava. Saradnja između Rusije i Truske je u porastu i ima sjajne izglede. Načelnik štaba oružanih snaga Irana, general-major Mohamad Bageri, posetio je Tursku sredinom avgusta – prva poseta iranskog načelnika štaba još od iranske Islamske revolucije 1979. godine. Zajednička pretnja terorizma i zapadni pritisak podstiču Rusiju, Tursku i Iran da se okrenu jedni ka drugima.

 

Ove tri države rade zajedno u okviru Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u kojoj je Rusija punopravni član, Turska ima status partnera za dijalog, a za Iran, koji je posmatrač, se očekuje da uskoro postane član. Prošlog novembra je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da bi Turska mogla postati član SCO.

 

Ankara takođe pokazuje sve veće interesovanje za Evroazijsku ekonomsku uniju (EAEU). Ona je pozvana da se pridruži ovoj organizaciji 2014. godine. To će otvoriti nove mogućnosti za razvoj trgovine. Štaviše, mnogi od sadašnjih i potencijalnih članova EAEU su zemlje sa kojima Turska već ima bliske odnose. Evroazijska ekonomska unija ima za cilj da finalizuje dogovor o slobodnoj trgovini sa Iranom do kraja ove godine. Postizanje dogovora sa Iranom o slobodnoj trgovini bi predstavljano značajnu pobedu za ovu organizaciju. Sa Turskom i Iranom kao članovima, EAEU bi stekla globalnu dimenziju.

 

Očigledno je da postoji jedan rezultat koji zapadne sankcije proizvode – ciljane zemlje se okupljaju kako bi kako bi stvrile alternativne polove moći. Pretnje i restriktivne mere podstiču ovaj proces. Ova politika nije uspela da zadrži Tursku dalje od vojne saradnje sa Rusijom. U multipolarnom svetu uvek postoji alternativa kojoj se može okrenuti.

Webtribune.rs

PUTIN UŠAO U SRCE SISTEMA: Turska kupila S-400, Rusija ulazi u Tursku sa vojnom industrijom i TRUPAMA

| Slider, Vijesti |
About The Author
-