Plastična vlakna pronađena u vodi za piće širom svijeta čine muškarce neplodnim

Mikroskopska plastična vlakna pronađena u vodi za piće širom sveta čine muškarce neplodnim, navodi nedavna istraga sprovedena od strane Orb Media.

Istraživači su pronašli plastičnu kontaminaciju u 83% uzoraka vode za piće sakupljenih iz više desetina zemalja na pet kontinenata.

Za ono što se smatra “prvim globalnim ispitivanjem vode za piće na plastično zagađenje,“ Orb je radio sa istraživačima sa Državnog univerziteta u Njujorku i Univerziteta u Minesoti da bi testirao 159 uzoraka, piše Commondreams.org

SAD su imale najviše nivoe kontaminacije, sa 94 odsto od svojih 33 uzorka pozitivnih na plastična vlakna. Izvori kontaminirane vode u SAD uključuju Kongresne zgrade, Trampovu kulu u Njujorku pa čak i sedište američke Agencije za zaštitu životne sredine.

“Ovo bi trebalo da dopre do nas,“ rekao je Muhamed Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir 2006. godine, u izjavi za PRI. “Znali smo da nam se ova plastika vraća kroz naš lanac ishrane. Sada vidimo da nam se vraća i kroz vodu za piće.“

Izveštaj PBS-a o mikroplastičnoj kontaminaciji, objavljen u maju, sumirao je ono što je naučno istraživanje do sada otkrilo o ovoj temi:

Neke laboratorijske studije su otkrile da mikroplastika može ometati hranjenje, varenje i reprodukciju u nekoliko vodenih vrsta. Iako mikroplastika može fizički naštetiti organizmima, tu je takođe i zabrinutost da bi ona mogla rastopiti hemikalije kao što su plastifikatori, UV stabilizatori, rerdanti i boje. Pored onoga što je u njima, otkriveno je takođe da mikroplastika privlači pesticide i druge toksične hemikalije u vodi.

Iako ova nova Orb studija “pokreće više pitanja nego što daje odgovora,“ kao što je za PRI rekao bivši komesar za vodu u Njujorku Albert Eplton, najveća zabrinutost među naučnicima je činjenica da su studije pokazale da mala plastična vlakna apsorbuju obližnje toksine – što znači da opasne hemikalije, koje bi se u suprotnom filtrirale pre nego što stignu do slavina u domaćinstvu, mogu biti zarobljene u mikroplastici i konzumirane.

Prema rečima Šeri Mejson, stručnjak za mikroplastiku sa Državnog univerziteta u Njujorku koja je nadgledala analize za Orb, iako je potrebno još istraživanja da bi se shvatio potpuni uticaj ljudi, studije o uticaju plastične kontaminacije na životinje su otkrile dovoljno da podignu alarme o tome šta će visoki nivoi plastičnih vlakana u vodi za piće širom sveta značiti za ljude.

“Imamo dovoljno podataka iz posmatranja divljih životinja, a uticaj koji imaju na njih je zabrinjavajući,“ rekla je ona. “Ako utiče na njih, kako onda mislimo da to neće nekako uticati na nas?“

2014. godine su Mejsonova i neki od njenih studenata proučavali creva riba uhvaćenih u jezeru Eri. “Njen tim je pronašao plastiku u većini riba koje su testirali,“ izvestio je PBS, a “najveći izvor koji su pronašli su bila minuskula plastična vlakna.“

“Zapravo možete videti vlakna koja su upletena u gastrointestinalnom traktu,“ rekla je Mejsonova za PBS. Istraživački tim Mejsonove je “pronašao desetine do stotine hiljada delova plastike po kvadratnom metru površine vode u Velikim jezerima“ – najveći slatkovodni sistem u svetu.

Izvori mikroplastične kontaminacije su široko rasprostranjeni, izveštava Orb Media, ali glavni doprinosi uključuju:

Sintetička vlakna u odeći napravljenoj od vune, akrila i poliestera, koja “emetuju na hiljade mikroskopskih vlakana sa svakim pranjem“;
Prašina gume, koja se ispira u kanalizaciju koja se prazni u vodene tokove;
Boje koje se koriste na putevima, brodovima i kućama, koje doprinose “više od 10 odsto mikroplastičnog zagađenja u okeanima“;
Loše rukovanje plastičnim otpadom – na primer, viljuške, kese, slamčice – od čega najmanje 8 miliona tona svake godine ulazi u svetske vodene resurse;
Sintetička vlakna u vazduhu – izvori koje naučnici tek počinju da ispituju;
Mikročestice u proizvodima za ličnu negu – naročito u proizvodima za čišćenje lica – koji su zabranjeni od strane SAD-a i Kanade, ali su značajno zagadili vodene tokove.

Webtribune.rs