Prošlo je nekoliko dana, ali ja i dalje o tom slučaju razmišljam i pitam se šta bih ja bez pomoći Hrvata Marija, Srbina Dušana, i policajca (ne znam mu ime) Bošnjaka.
Piše: Almir HODŽIĆ (Autor je predsjednik Izvršnog odbora Medžlisa Banja Luka)
Neki dan vozeći se kanjonom Vrbasa, niz stijenu se obrušilo nekoliko kamenja, ali uz Božiju pomoć, ništa strašno se nije desilo osim što je veći kamen podletio pod auto i tako ga automatski ugasio. Izašao sam da vidim šta se desilo, nije bilo neke ozbiljne štete. Hvala Bogu.
Dok sam gledao “šta sam napravio”, zaustavi se vozilo, prenosi INS.
– Ja sam Mario, treba li pomoć – reče momak i izvadi trokut iz svog auta i postavi ga onako kako to i treba u ovakvim slučajevima. Zamolio me da proba upaliti auto. Pokušao je, ali nije upalio.
Zvao je nekog prijatelja (mehaničara) u blizini, da pita može li doći da pokuša osposobiti auto. Ubrzo zaustavlja se kamion.
Izlazi čovjek i onako ljutito, gledajući obrušeno kamenje, gunđa zašto se ne održavaju putevi.
– Ja sam Dušan, šta je bilo, jel sve uredu? – veli mi.
– Dobro je sve hvala Bogu – odgovorih.
Mario dobaci da je dobro je da kamenje nije palo na auto pa ne daj Bože svašta se moglo desiti.
Kamiondžija Dušan se sageo i gledao ispod auta da vidi ima li oštećenja. Pokušao je i on upalit ali nije ni njemu išlo za rukom.
Prišao mi je diskretno i rekao: ‘Druže imaš li para, ako nemaš da ti dam, u putu si…’
U tom trenutku, iako sam bio zabrinut oko situacije koja me snašla, duboko u duši sam bio ganut gestom nepoznatih ljudi. Pozvali smo policiju koja je je brzo došla i uradila svoj službeni dio posla, a zatim me policija odšlepala do prvog servisa i ubrzo sam otklonio mali kvar auta, te nastavio svoj put.
Prošlo je nekoliko dana, ali ja i dalje o tom slučaju razmišljam i pitam se šta bih ja bez pomoći Hrvata Marija, Srbina Dušana, i policajca (ne znam mu ime) Bošnjaka.
Ljudska dobrota nema naciju, ali različitosti nacija i dobrota ljudi u BiH su naše najveće bogastvo!
Related posts:
Sud, zbunjen, normalan: Al’ ga nema tri godine, tri godine “Avaz”, “Avaz”…
Esencijalne namirnice Fadila Novalića: Šest kilograma janjetine za ministre, a hobotnica za delegaciju MMF-a
Šta je ustvari ‘neosmanizam’ na Balkanu: Ambicije kao Rolls-Royce, a sredstava ni kao Rover…
Pogled preko Drine na Tuzlansku kapiju: Zašto Srbija čuva masovnog ubicu?!
SDA JE IMALA TRETMAN “POLUTERORISTIČKE” ORGANIZACIJE Kebo: Kako sam uspio organizirati sastanak Bonda i Tihića
PRIČA IZ SARAJEVA KOJEG VIŠE NEMA: Dukat tete Zekije i kako sam halalio reisu Kazazoviću
Postačima su zagarantovane tri nagrade
Zašto Mahiru nisam smio pogledati u oči!
SILAJDŽIĆEVA ČETIRI ¨NE¨ – HARIS SILAJDŽIĆ PROPUŠTA 14. APRILA 1992. U WASHINGTONU ZATRAŽITI PODIZANJE EMBARGA NA ORUŽJE
Bio sam na svojoj dženazi
Powered by YARPP.
